НАШИ СМО – Наставници
Некада се знало да су у сваком месту на врху друштвене лествице били лекар, поп и учитељ. Улога просветара није била само важна, већ и веома цењена и тај посао доносио је углед и поштовање средине. Данас је много другачије, а да је све мање оних који би да седну за катедру, показују подаци са овогодишњег пријемног испита на студије где је интересовање кандидата за упис на наставничке факултете у Србији било веома слабо.
Како су пренели медији, готово ниједан факултет у Србији који има наставничке смерове неће моћи да попуни буџетска места. На ПМФ-у у Новом Саду за наставника биологије пријавила су се четири кандидата, а примају 40 бруцоша, од тога 35 буџетских. За професора физике два кандидата, а места има за 25, од тога за 20 бруцоша држава плаћа школовање. Један кандидат конкурисао је за професора хемије, а места има за 20 и то 16 буџетских, а за професора математике три на 54 места од којих је 50 буџетских. На Београдском универзитету осам кандидата се пријавило за професора математике и рачунарства, пет за наставу хемије, а четири физике. Слична ситуација је и на Филолошком факултету у Београду где, такође, уписне квоте неће бити попуњене пошто се за сто места на групи Српски језик и књижевност на пријемном испиту појавило 45 кандидата, а на Српској књижевности и језику конкурисала су 24 матуранта за 90 планираних индекса. На смеру Српски језик и књижевност са компаратистиком за 60 места борила су се 33 будућа бруцоша.
Са недостатком наставничког кадра у школама Србија се већ суочава и тренутно недостаје око 700 наставника математике, али су међу дефицитарнима и наставници информатике, хемије, физике, страног језика. Декан Математичког факултета у Београду проф. Зоран Ракић каже, како преноси Еуринењс Србија, да је тенденција опадања броја кандидата на наставничком смеру кренула од 2015. године када су имали 112 пријављених за полагање пријемног. Наредне године је било упола мање кандидата, а већ тада је у школама недостајало око 500 математичара и исто толико физичара. Ове године пријавило се само осам кандидата, што је најмањи број досад, рекао је он. Појаснио је да су разлог за слабо интересовање за наставничке факултете – мале плате и уништен ауторитет наставника. Продекан за наставу ПМФ-а у Новом Саду проф. Татјана Пивац каже за исти медиј да се тренд смањења интересовања за професорске смерове на факултету бележи последњих година.
– Стварно не знам ко ће радити у школама. Овакав тренд имамо последњих пет-шест година. Разлог су ниске плате, али и општа ситуација у школама. Када би се финансијска ситуација променила, да позив постане цењенији, и одзив кандидата би био већи – сматра она.
Много тога се променило у друштву, пре свега је знатно поремећен некадашњи систем вредности, а улога просветара је постала малтене периферна. Некада је реч учитеља или наставника била ”закон” док се данас у њихов рад мешају превише родитељи, а деца имају своја ”права”. Данас наставнике малтретирају и ученици и њихови родитељи. Није реткост видети на друштвеним мрежама снимке где наставник ”предаје”, пише на табли док ученици буље у мобилне, играју јамб, шетају по учионици, уче за контролни који имају тога дана, а често ври као некада на великом одмору. Дошла су времена када се оним најневаспитанијима гледа кроз прсте јер су ”нечији”, оцене се дају олако, избегава свако замерање са онима који имају ”некога”, а тиме се истовремено не срозава само углед професије педагога, већ и код неке деце убија воља за учењем кад виде колико је у неким случајевима оцењивање ”праведно”. част изузецима, али све то доводи до овогодишње приче о ”привлачности” наставничких факултета. Можда сте видели карикатуру из две слике која одлично илуструје колико су времена промењена. На првој је 1969. а на покуњеног ученика са питањем ”Какве су ово оцене?” галаме родитељи док учитељица то посматра, а на другој из 2009. ученик и родитељи углас галаме са истим питањем, али на збуњену просветарку. То је то. Успело се да једна лепа професија многима постане непожељна, да су педагози на удару свих и свакога, да је оцена важнија од знања, а онда се и код оних који га још увек имају ентузијазам угаси и сведе на ону ”радио не радио, свира ти радио”.
Звоно за узбуну је упаљено, само је питање хоће ли неко да га чује и покуша да промени ток ове приче јер ће питање ко ће радити у школама за коју годину добити кратак одговор – нико.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
