ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ, НАСТАВНИК – За успехе позовите Ђуку

Кад клуб у фудбалу хоће титуле, позове Анћелотија, а ако школа хоће успехе на такмичењу из физике, треба да има Владимира Ђукановића, као што такву срећу има ОШ ”Анта Богићевић” и њени ђаци. Недавно се међу добитницима плакете поводом Дана града нашао и он на предлог матичне школе која је одавно знала каквог наставника, педагога има у свом колективу. Ђука, како га зову пријатељи, награду је примио мирно и каже да је доживљава не само као личну.

– Највећу вредност овог признања видим као уочавање, препознавање и признање рада наставника, ове бранше, онда признање школи у којој радим, па тек онда мени. То је, мислим, највредније у време када просветни радници баш и нису толико цењени у нашем друштву. На мој даљи рад то неће утицати јер ћу радити као и до сада. Наставник мора да има у себи и дете и одраслог човека који прича о некој науци. Када то саставиш, онда те деца воле на неки начин. Мој приступ је пун енергије, настојим да на интересантан начин доносим градиво, увек се нешто на часу дешава, није монотоно, није класично. Трудим се да им приближим физику користећи њима разумљив језик, да све прилагодим њиховом нивоу,  узрасту ученика – прича Ђукановић за ЛН и додаје да наша деца имају талента за физику, а хоће ли неки предмет бити омиљен или не, зависи од наставника.

Он каже да је потребно код деце развити размишљање, успостављање узрочно-последичних веза између појава, размишљање и повезивање, а да је бескорисно меморисање без схватања, разумевања онога што се учи. То је тежа варијанта за ученике данас. Количина градива је повелика, а процес учења са разумевањем је спорији у почетку од учења напамет, али је на дуже стазе делотворнији и ефикаснији, објашњава он. Својевремено је радио као инжињер електротехнике, што је по струци, да би за катедру сео 2007, прво у Средњој школи у Крупњу, а у ”Антиној”  је од школске 2009/10. Његови ђаци су отада ишли на велики број такмичења из физике у организацији Друштва физичара Србије, а има их много који су освојили награде на такмичењу Центра за таленте. Највећи успех су Међународна јуниорска научна олимпијада у Ирану, први пласман ученика из Лознице, и у Јужној Кореји где су треће награде и бронзане медаље освајали Милоје Ђукановић и Димитрије Павлов.

– Тада је био први пут да су отишли на такво такмичење ученици из Лознице. До тада се мислило да не може ђак одавде да стигне тако далеко, да то може само неко из Математичке гимназије у Београду. Мој допринос је у томе што сам помогао деци да прокрче тај пут, да виде да је то могуће, да неко из Лознице стигне тамо и они су успели. То је допринело да друга деца, као сада Јован Кулезић, има пример да се то може, као и они који буду стизали са наредним генерацијама – каже Ђукановић.

Владимир је Електротехнички факултет завршио у Новом Саду, а Физички факултет у Београду. За ученике школе је један од најстрожих, али и најпопуларнијих наставника. Квалитетна редовна настава му је приоритет. Његови ученици су на државним такмичењима из физике освојили шест првих, 15 других и десет трећих награда, као и седам похвала. Ученици школе су иновативним идејама, заједно са њим, добили као награду графичку таблу за школу, а свој рад су представљали у Београду на такмичењу “Најбоља технолошка иновација”, освојена је трећа награда, три ученика школе су били иноватори и представљали су њу и град. На републичком такмичењу Центра за таленте, Ђукановићеви ђаци имали су осам првих, дванаест других и десет трећих награда као и девет награда за најбољи истраживачки рад. Он је био иницијатор посета свим фестивалима науке у Београду, а организатор је Школског фестивала науке за најмлађе на који долазе деца из Лознице, Крупња, Малог Зворника… Какав је он, најбоље знају у школи, а ево шта они наводе у свом предлогу за плакету Града.

”Приступ физици као науци, као наставном предмету, приступ ученику, школи у којој ради, односу према колегама, раду и могућностима свих у школи, а посебно однос и поштовање дечјих одлука да ли ће се науком бавити, да ли ће истраживати или за сада само посматрати и учити из виђеног, довољан су разлог да школа за награду Града предложи наставника Владимира Ђукановића, који се несебично даје и ученицима и школи и породици, чије име се са поштовањем изговара јер он својим примером, не правећи разлике ни разлоге за другачије, доказује да сви можемо, али да су рад, таленат и љубав према ономе што радиш најважнији. До међународног такмичења доћи са својим ученицима сан је многих, а нама се захваљујући раду ученика и наставника тај сан остварио два пута”.

 Наводе и да како се процењује годишњи рад ученика и рангови у Српском удружењу физичара, тако се процењује и рад наставника, а за период од дванаест година Ђукановић је био на самом врху листе најуспешнијих наставника Србије. Некад, други, некад први, а по броју награда од 2010. до 2022, треће место је у Србији на ранг-листи најуспешнијих наставника, наводе из школе.

Ђукановић је осветлао образ позива, да је више оваквих просветара и да их се друштво чешће сети и истакне као пример било би нам свима боље, поготово деци, а на ”младима свет остаје”.

Важнији је ученик

Када смо контактирали Ђукановића за овај разговор, он је, пре него што је прихватио, рекао да је боље да се напише текст о ђаку генерације Јовану Кулезићу. Инсистирао је на томе јер, како је рекао, важнија је прича о младом и вредном ђаку него о наставнику. Још једна потврда о каквом се педагогу ради. 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈОВАН КУЛЕЗИЋ ИЗ ”АНТИНЕ” – Никад бољи ђак генерације

НАШИ СМО – Ко зна…

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу