НА ПОДРУЧЈУ ШГ “БОРАЊА” – Шума на удару лопова

НА ПОДРУЧЈУ ШГ “БОРАЊА” – Шума на удару лопова

За пет месеци ове године, на подручју Шумског газдинства "Борања" бесправно је посечено 128 кубика дрва чија је вредност 797.000 динара и поднето је 46 пријава. У приватним шумама, у истом овом периоду, бесправно је посечено две хиљада кубика и поднете су 92 пријаве. Највише крађа било је на територији шумске управе Мали Зворник

Недавно формирана јединица за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине која се налази у саставу МУП-а, за само један дан контроле шумских подручја и возила која превозе дрва, открила је пет камиона натоварених нелегално исеченим стаблима, дебла су била необележена и без одговарајуће документације. У питању су две одвојене акције спроведене на подручју Крушевца и Прокупља. Како се наводи у саопштењу МУП-а, дрва су одузета, против три возача поднете су прекршајне пријаве а против још двојице поступак је у току. Наводи се и да ће ова јединица “наставити да ради на откривању и кажњавању свих оних који нелегалном сечом стабала уништавају шуме и природу и загађују животну средину”.

Крађе шума је увек било а ове године посебно је избила у први план због рата у Украјини и лоших прогноза у вези са ситуацијом са енергентима за предстојећу зиму. Ипак, како нам је рекла Наташа Банковић, руководитељка Службе за планирање газдовања шумама у Шумском газдинству “Борања” у Лозници, које се налази у оквиру ЈП “Србијашуме”, у првих пет месеци ове године на подручју овог шумског газдинства бесправно је посечено 42 одсто од количине која је посечена у истом периоду лане, што значи да је приметан пад бесправне сече и бољег рада шумара на терену. У овом периоду бесправно је посечено 128 метара кубних и поднето 46 пријава, вредност посеченог дрвета је 797.000 динара. Лане је у истом периоду посечено 299 кубика и поднете 53 пријаве а вредност је била око 1,7 милиона, док је за целу прошлу годину бесправно посечено 865 кубика, вредност посеченог дрвета је око четири милиона динара.

Наташа Банковић

Пријаве подносе шумари који су чувари шума и једини они имају легитимацију чувара шума и материјално су одговорни за бесправно посечено дрво. Њихова обавеза је да на реону за који су задужени контролишу бесправно посечено дрво, односно пањеве бесправно посечених стабала. Када уочи крађу, шумар има обавезу да у року од три дана поднесе пријаву против непознатог или познатог учиниоца. Уколико је у питању познати учинилац, пријава се подноси правној служби која даље одрађује свој посао. Рад чувара шума контролишу референт за гајење шума, шеф шумских управа, инжењер. Уколико неко од надлежних пронађе бесправан пањ који није покривен пријавом о бесправној штети, она пада на терет шумара – каже Банковићева.

Више се краде у приватним шумама

Што се тиче приватних шума, она истиче да шумско газдинство обавља само стручно-саветодавне послове, што подразумева да по захтеву приватног лица или власника шуме, шумар изађе на терен, одради дознаку на основу које они та дрва посеку и након тога, обавесте газдинство како би им се издала пропратница. На наше питање да ли је било лажираних пропратница, одговара да није.
Шумари, такође, подносе пријаве о бесправној сечи на приватним шумама, на парцелама на којима нађу и то обавештење прослеђују републичком шумарском инспектору. Такође, такви случајеви се пријављују и полицији и јавном тужиоцу као и крађе у државним шумама ако је починилац НН лице. Што се тиче крађе у приватним шумама, подаци су поражавајући. У првих пет месеци ове године у приватним шумама украдено је 2.000 кубика дрва и поднете су 92 пријаве, док је лане бесправно посечено 6.500 кубика дрва а поднета је 261 пријава.

Поред тога, контролише се и промет дрвних сортимената у договору са полицијом јер ми немамо право да зауставимо камион на путу. Лане је урађено 116 таквих контрола а од почетка ове године 12 контрола промета, при чему је одузет 71 кубик дрвета. Највећи проценат бесправно посеченог дрвета од почетка године забележен је на територији Шумске управе Мали Зворник – истиче Банковићева.
У предузећу “Србијашуме” наглашавају да имају организовану чуварску службу коју чини 624 чувара шума распоређених у 67 шумских управа који су свакодневно на терену па је нелегална сеча у државним шумама сведена на најмању могућу меру. За првих седам месеци ове године бесправно је посечено 3.917 кубика дрвета а на годишњем нивоу је то обично у просеку око 8.000 кубика.


Процена је, пошто поузданих података нема, да се у приватним шумама годишње посече минимум пет пута више кубика него у државним, то су најчешће шуме у руралним подручјима, удаљене од насеља. Уколико власник сазна да је у току нелегална сеча шуме, најпре треба да јави МУП-у, а ако сазна за сечу након што је учињена, онда је дужан да је пријави надлежној шумској управи која шаље радника на терен и он сачињава записник и прослеђује га надлежним инстанцама.
Новчане казне за нелегалну сечу шуме износе од 300 хиљада до три милиона динара за правно лице, од 100 хиљада до 500 хиљада за предузетнике и до 100 хиљада за физичка лица. Као пустошење шума или шумска крађа сматра се свака сеча виша од кубика када се изриче и затворска казна.

Нагласак на пошумљавању

Нелегална сеча погоршава и иначе лошу ситуацију у нашој земљи што се тиче пошумљености која је испод европског просека, у поређењу са земљама у окружењу најслабија је. То се посебно односи на приватне шуме. Како нам је рекла Банковићева, шумари се баве много важнијим пословима од сече а то је подизање нових и неговање постојећих шума. То је приоритетан задатак целог система “Србијашуме”.

У овом газдинству је прошле године пошумљено око 70 хектара нових шума са око 160 хиљада младих садница. За прва четири месеца, мај је био топао па се није садило, пошумљена су 43 хектара, засађено је 110 хиљада садница. Поред тога, урађена је нега постојећих шума на површини од 2.077 хектара, обнављање нових шума на 1.170 хектара и спроведене помоћне мере природном обнављању на 210 хектара. Укупан план гајења шума на подручју шумског газдинства износи 3.400 до 3.500 хектара и сваке године се тај план оствари са 110-115 одсто. Тако смо и за првих пет месеци урадили негу на 855 хектара, обнављање на 550 хектара и спровели помоћне мере на 8 хектара – истиче Банковићева.
На питање да ли се дају саднице приватним лицима да би пошумила своје површине, Банковићева одговара да сви који су заинтересовани за саднице треба да се пријаве и да се сваке године, када управа за шуме организује конкурс за доделу буxетских средстава за оснивање нових шума, ради програм за та лица. Међутим, како каже, последњих година је мало интересовање за овај програм.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈОВАН КУЛЕЗИЋ ИЗ ”АНТИНЕ” – Никад бољи ђак генерације

ЛОЗНИЧКИ СУДИЈА ПОЛОЖИО ИСПИТ ЗА ПРИМЕНУ ВАР ТЕХНОЛОГИЈЕ – Матић испит полагао ”на крову”

НОВО – Преузми бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Прати нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )