НОВО СЕЛО НА УДАРУ НЕКОНТРОЛИСАНОГ ВАЂЕЊА ШЉУНКА – Мештани спремни да телима бране своје оранице

Непланска експлоатација шљунка и песка у атару Новог Села прети да при првом већем водостају река Дрина однесе око триста хектара плодне земље од чијих усева живи око двеста домаћинстава. Мештани траже да се уреди корито реке и изгради насип као што је то урађено на босанској страни

“Нисмо ми против копања шљунка, само смо против тога да се угрожава наша имовина. Ако се настави експлоатација, промениће се ток Дрине, мало већи водостај и потопиће земљу, однеће нам оранице, прети да однесе око триста хектара земље.То је изузетно плодна земља, конкретно, моје имање, да бациш семе и наопако оно ће нићи. Ми живимо од те земље на којој је било седамнаест тона сувог зрна приноса. Да је то и најлошија земља, она је моја, нећу да се селим нити да је продајем, хоћу да живим овде, да живим од тога – прича нам своју муку Бранко Томашевић, један од мештана Новог Села, чије је имање угрожено због непланске експлоатације шљунка и песка из корита реке Дрине.

Његов отац Петар додаје: “Проблем је у томе да ако, недај боже, дође до поплаве, од кога да тражим надокнаду штете – од државе или од тог који изводи радове?”. О овом проблему који не погађа само Новосељане већ и Лешничане и мештане Прњавора, јер обухвата катастарске општине ова три села, више пута су, како кажу, обавештавали локалну самоуправу и Министарство водопривреде чији је инспектор изашао на терен и тражио од извођача радова да повуче машине, али та одлука није испоштована.

– Шљунак се копа а знамо сигурно да нико није добио дозволу за експлоатацију. На који начин се то ради, ко то дозвољава, не знамо. Комшија је пребројао да дневно прође двеста камиона шлепера а они превозе око педесет тона, па израчунајте. И тако опште добро користи један приватник а ништа не плаћа држави, не разумем зашто нико не реагује – напомиње Петар.

Експлоатација шљунка почела је лане у мају а у јануару ове године мештани су блокирали пут јер су камиони који свакодневно превозе шљунак уништили асфалт. Пут се претворио у канале и њиме се није могло проћи. Поднета је и петиција коју су потписали сви мештани, асфалт је обећан, припремне радње су обављене, али асфалта још увек нема мада су, како кажу, на састанку који је одржан у градској управи, од представника фирме СЦГ Београд који је власник парцела, добили чврсте гаранције да ће га поставити.

– У међувремну је дошло до превирања, повлачи се власник који је те парцеле купио и пребацио је власништво на неког другог, не зна се на кога. Углавном, престали су ти велики камиони да иду кроз село. Доступан је само власник фирме “Кипић” из Прњавора који је извођач радова, али он каже да није надлежан за то, он само изводи радове. Чак је и рампа постављена тамо где су машине да не можемо да прођемо, има и чувар. Рампа се налази на државној земљи ту је био пут којим се ишло и на плажу од које данас није остало ништа – каже Бранко.

Његов отац Петар каже да је у мају поднео и кривичну пријаву против нелегалне експлоатације шљунка, али да, према његовим сазнањима, још није ништа покренуто.

– Нисмо ми против копања шљунка, ми смо само против тога да се угрожава наша имовина. Тражимо да се уреди корито као у Шапцу где је утврђена цела обала, или као што је урађен насип са босанске стране. У БиХ су се мештани жалили и њихова држава им је изашла у сусрет. Као што смо поднели петицију за пут, тако ћемо и за оранице, цело село ће опет потписати. Ако не регулишу корито, ми ћемо бити принуђени да својим телима бранимо оранице, полегаћемо па нека нас газе, шта можемо друго да урадимо – каже револтирано Петар.

Док обилазимо обалу Дрине, Бранко нам показује увале, канале који су настали копањем шљунка. Каже да, ако се понови 2014. и велике поплаве, буквално ће тећи река поред реке. Подсећа да тада није било вађења шљунка на овом месту а вода је нанела велику штету. [та ће бити ако се то и сада понови? – пита се.

Како кажу, Новосељани као да су заборављени од локалне самоуправе, улице су им неасфалтиране, пуне су рупа, међу њима је Дринска улица која се налази у самом центру села. Напомињу да држава треба да води бригу о њима, посебно када им је угрожена егзистенција, право на живот, јер  многи од њих неће имати од чега да живе ако их држава “пусти низ воду”.

В. М.

Антрфиле

Будућа саобраћајница као насип

У градској управи у писаном одговору на наша питања о проблемима мештана Новог Села  тврде, да ће будући брзи пут донети део решења  пошто је  планиран  да буде изведен као насип те ће имати истовремено, улогу одбране од поплава насељеног дела Новог Села.

– После одржаних састанака руководства града са представницима државних органа и ЈВП “Србијаводе”постигнута је сагласност да се дуж брзе саобраћајнице додатно обезбеди одбрамбеним насипима и насељени део места Јелав и Липнички Шор. Тиме ће бити обезбеђена трајна заштита од поплава свих становника у насељеним местима Ново Село, Јелав и Липнички Шор. У међувремену је одржан састанак руководства града са представницима мештана Новог Села коме су присуствовали и представници извођача радова на брзој саобраћајници и општи је  закључак, да ће се пут након завршене брзе саобраћајнице реконструисати и вратити у првобитно стање. Градска управа је петицију мештана Новог Села упутила надлежним органима  и то – републичком водопривредном инспектору, Дирекцији за воде РС,  Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства. Такође, ЈП”Лозница развој” је као управљач пута, поставило саобраћајни знак којим се ограничава пролазак возила са већом носивошћу од шест тона. Појачано је присуство саобраћајне инспекције на терену тако да је у последњем периоду уочен много мањи број камиона који пролази кроз ту улицу – наводи се у одговору градске управе.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЛЕКАРИ ПЕСНИЦИ – Објавили антологију поезије

НА ЛАГАТОРУ – Почело купање

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу



Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )