УКРАЈИНКА У ЛОЗНИЦИ – Вредне руке могу све
Ирина Марковић осам година живи у Лозници, где је дошла из Украјине, а када је пре пола године окончала брачну везу, наставила је да се брине као самохрана мајка о својим ћеркама зарађујући од рукотворина и фризераја. И поред бриге о родитељима и сестри због рата у Украјини, одлучила је да настави живот у Србији, коју, како каже, доживљава као своју другу домовину

Када је Ирина Марковић пре осам година кренула из родне Украјине у госте у Србију, није ни слутила да ће тамо остати и наставити да живи. Из града Балта, који је удаљен око две стотине километара од Одесе, дошла је у Лозницу, убрзо се удала, добила две ћерке и стекла и нове пријатеље. Сплетом околности, тај брак је прекинут пре пола године, а наша саговорница, ипак, остала у Лозници, не помишљајући, како каже, да се врати у Украјину, где јој живе родитељи и млађа сестра. Сада је самохрана мајка и за живот се сналази тако што ствара занимљиве рукотворине, а ни фризерај јој није стран па често прави девојчицама, али и старијим девојкама фризуре са уплетеном косом. Иако по занимању није фризерка, већ економиста, својим вештим рукама улепшава косу муштеријама као професионалка.

– Фризерка нисам, самоука сам, али заиста ми то иде од руке. Обично ме зову да дођем код муштерије кући и да направим фризуру од плетеница за децу, али, такође, могу да буду и за одрасле. Бавим се и ручним радом, правим играчке за децу већ седам година. За њихову израду користим квалитетан конац и зато могу да их користе и тек рођене бебе јер не изазивају алергију или неки други осип – прича Ирина Марковић.
То су хеклане играчке, иначе, веома популарне и у свету, а да би направила једну од 12 центиметара, треба јој око пет сати. Прави још и привеске, звечке за бебе, док зими хекла капе за децу и одрасле.

– Све то продајем путем интернета, преко друштвених мрежа или када организују неки базар у Лозници и Бањи Ковиљачи. Најчешће рукотворине правим по наруџбини. Иначе, у Украјини сам завршила економски факултет и радила у банци. Овде нисам нигде радила, сналазим се овако док не нађем неко решење. Томе се надам када млађа ћерка, која има две године, у септембру крене у обданиште, а ја будем имала времена да потражим посао. До тада ћу ићи, кад је лепо време, у Бању Ковиљачу да продајем играчке или некој девојчици на лицу места направим плетенице на глави – оптимиста је ова Украјинка.
На питање да ли има контакт са породицом и како подноси тренутну ситуацију у родној земљи, каже да се чују свакодневно по више пута, али да је стално забринута због ратних дејстава. У Украјини је последњи пут била 2019. године и страхује шта би сада тамо затекла, када би отишла.
– То су тешке ствари, али ја сам овде са својом децом на безбедном и надам се најбољем и за своју породицу у Украјини. Србију сам заволела као да сам ту рођена и зато сам одлучила да останем. После развода су се промениле неке ствари у мом животу, али ја имам циљ и идем ка њему храбро. Желим да ћерке изведем на прави пут, да буду успешне, а имам још неке идеје које планирам да остварим и сигурна сам да ћу успети – поручује Ирина Марковић.
С. П.
Фото: Д. Ковачевић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У МАЛОМ ЗВОРНИКУ – Радар контролише брзину
НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу