У КУЋИ ПИСАЦА – Писали глагољицом

Дан словенске писмености и културе, установљен на предлог Министарства културе и информисања 24. маја 2019. године у част солунске браће Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма – глагољице, обележен је данас у Тршићу. Предавање под називом „Прво словенско писмо“, организовао је Центар за културу „Вук Караџић“ у Кући писаца, а присуствовали су ученици Вукове спомен-школе. Од професорке српског језика и књижевности Катарине Алексић и кустоса историчара Мирослава Терзића чули су историјске податке о настанку и значају глагољице, а током радионице могли су се опробати у писању слова овог словенског писма.

– Моравска мисија је значајна за историју свих Словена, а започета је 863. године. То је почетак словенске писмености и везује се за мисионарски рад браће Ћирила и Методија. Ћирило (световно име Константин, 826/7-869) и Методије (око 815-885) били су родом из Солуна, тада другог по важности града Византијског царства, у којем је живело доста Словена. Били су образовани Грци који су добро познавали словенски језик, а циљ мисије био је ширење хришћанства међу Словенима у Великој Моравској, али на словенском језику. У то време није постојало разлике међу словенским језицима као данас па су њих двојица створили прво словенско писмо глагољицу. Неке од важнијих богослужбених књига су превели на глагољицу и касније ширили хришћанство на словенском језику међу западним Словенима у Великој Моравској, на територији данашње Чешке – рекао је Мирослав Терзић.

Током радионице, кроз нарацију, деци је показана и примена писма глагољице, а видели су и нека важна документа на овом писму. Снежана Нешковић Симић, директорка лозничког Центра за културу, подсетила је да су Ћирило и Методије, иако пореклом Грци, још у детињству научили словенски језик, а то знање и искуство са претходних препоручило их је за Моравско-панонску мисију.

– Пре тога, Константин је учествовао у још двема мисијама – у Арапској мисији у Малој Азији, и нешто касније, заједно са Методијем, у Хазарској мисији, која се одвија између Црног и Каспијског мора и трајала је највероватније до 860. године. Моравско-панонска мисија је трајала између три и четири године, а језик на којем је изведена био је старословенски. Пре поласка у мисију, Ћирило је саставио словенску азбуку, а заједно са Методијем и другим помоћницима превео је црквене књиге на словенски језик. Чињеница да су њих двојица пре поласка у мисију већ имали састављену азбуку и преведене књиге, јесте важна, јер упућује на могућност описмењавања и христијанизацију и јужних Словена пре него што су браћа стигла међу западне Словене јер су се јужни Словени нашли на њиховом мисионарском путу који их је водио од југа ка северу – објаснила је директорка.

Завршница радионице протекла је у исписивању имена и презимена ученика, који су користили слова глагољце, што је код њих изазвало додатну пажњу и интересовање.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА  – У Тријажи деветнаест првих прегледа

ПРЕД ТРКУ У ТРШИЋУ – Подршка и од Оливере Јевтић

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу