У КЊИЗИ БОРИСА ЛЕИНЕРА – И Лозничани сведочили о „Азри“
У новосадском Студентском културном центру „Фабрика“ јуче је представљена књига „Азрини свједоци“ Бориса Леинера, некадашњег бубњара групе „Азра“ и Јасминке Митрић, коауторке књиге. Реч је о занимљивом списатељском остварењу које су, заправо, написали обожаваоци овог култног југословенског рок састава, а аутори је уобличили као збирку писама на близу 300 страница. Међу корицама су спакована бројна сећања оних који су волели и још увек воле и слушају музику „Азре“.
– Ово је драгоцена збирка једног још увек интригантног времена исписана у причама и причицама више од стотине људи. Књига и за сузе и за смех, и за мисао. Из прве руке, из целе регије, некад зване Југославија. Фанови свих годишта и професија, приче из провинције, градића и градова. Књига је посвећена свим „Азриним“ фановима, без којих, иако „Азра живи вјечно“, не би добацила до нас све те незаборавне песме. „Азру“ или волиш или мрзиш. Ми смо изабрали оне с љубавним порукама – каже Леинер.
Говорећи о некадашњим односима са Џонијем Штулићем, тешким перфекционистом, како у студију, тако и на пробама и концертима, Леинер је у само три реченице успео да га опише у потпуности.
– Једно поподне седели смо у соби. Џони је ћутао, ја сам ћутао. Џони је онда проговорио, а ја сам, такође, и даље само ћутао – подсетио се Леинер.
Међу нешто више од стотину прича које су он и Митрићева одабрали од вишеструко већег броја приспелих на њихову адресу, најбројније су из Загреба (17), Београда (14), Сплита (8), Сарајева (5), али ништа мање нису занимљиве ни оне из Винковаца, Скопља, Мостара, Подгорице, Љубљане, Њујорка, Амана или Атине, као ни четири приче из Лознице Михаила Ристановића, Драгана Ђурића, Александра Пантелића и Слободана Пајића. На представљању књиге у „Фабрици“, међу позваним гостима био је и новинар „Лозничких новости“ Слободан Пајић чија прича „Како ми је „Азра“ измицала“ у овом зборнику сећања враћа читаоце у време добре забаве и рокенрола, али и тешког пута до неке плоче или концерта. Замољен од Бориса Леинера да своју причу прочита, Пајић је код публике изазвао посебне емоције.
– Идеја аутора је била да прикупе приче „са друге стране позорнице“, из мрака публике и потпуно супротне онима које су видљиве под рефлекторима сцене. Практично, обожаваоци „Азре“ су изнели своје доживљаје с концерата, тумачења неких Џонијевих песама или текстова из бројних часописа. Моја прича је настала из потпуно другог разлога јер никада нисам био на концерту „Азре“. Неке ретке прилике су ми измакле и зато је и наслов такав. Публика ме поздравила аплаузом, а из каснијих коментара схавтио сам да су још неки имали сличних „доживљаја“ – каже Пајић.
Леинер је поред значајног трага у „Азри“, бубњарским деоницама, али и гласом, допринео раду још неколико легендарних група попут „Вјештица“, и „Хаустора“. Пре ове књиге објавио је интригантну аутобиографију „Све био је ритам“.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОД СУТРА – ”Слободна зона” у Лозници
НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
