ПРОЛЕЋНИ УМОР И ВИРУС – Повећан број кардиолошких прегледа
После две године борбе са коронавирусом, налазимо се у прелазном временском периоду када се јавља тзв. пролећни умор за који доктори кажу да није заблуда, већ да заиста постоји. Он је чак, из године у годину све учесталији јер су и људи осетљивији пошто је ваздух који удишемо све загађенији. Најновија истраживања показују да половина становништва Европе пати од пролећног умора, а да у нашој земљи свака пета особа реагује на промену времена.
Пролећни умор је стање када организам после зимског периода покушава да се прилагоди наглим временским променама, када из ниских прелазимо у високе температуре, крвни судови се шире и притисак пада због чега осећамо умор и малаксалост, некада и поспаност. Лекари упозоравају да нарочито треба да буду опрезни они који су прележали ковид инфекцију, посебно ако се јаве главобоље, болови у мишићима и зглобовима. Симптоми су и играње мишића, тзв. мравињање, вртоглавица приликом устајања или губитак свести, проблеми са пробавом. Грађанима, посебно онима који су прележали ковид, саветује се да избегавају напорно вежбање и физичку активност којом се оптерећује кардиоваскуларни систем.
Иначе, најчешће пријављивани симптоми после ковид инфекције су мучнина, кратак дах и умор. Пацијенти се жале и на болове у зглобовима и у грудном кошу, али и симптоме који указују на оштећење срчаног мишића, миокардитис или аритмије. Свима који имају ове симптоме саветује се обавезна контрола рада срца, односно посета кардиологу након прележане болести. У лозничкој Општој болници кажу да је последњих дана повећан број кардиолошких прегледа, што је, како кажу, вероватно, последица јењавања епидемије коронавируса која је у други план гурнула све друге болести.
Сматра се и да пролећни умор проузрокује недостатак витамина и минерала које мање уносимо током зиме, затим смањена физичка активност у зимском периоду, велике температурне разлике и притисак. Због тога је смањен унос кисеоника у организам што даље доводи до слабије концентрације па имамо утисак да нам се стално спава. На осећај умора утиче и начин исхране, па се препоручује да треба што више јести клице пшенице, а повремено додати и бундеву у исхрану. Потребно је и да се узимају витамини ц и б који хране нерве, а најважнији је одмор, бар један дан недељно. Стручњаци наглашавају да не треба мешати хронични и пролећни умор јер хронични умор није повезан са годишњим добом и траје знатно дуже од пролећног.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУДБАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Пораз Лознице, и поред добре игре
ФУДБАЛ: КОЛУБАРСКО-МАЧВАНСКА ЗОНА – Тешић више није тренер Борца
Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
