
СТАНАРИ НЕФОРМАЛНОГ НАСЕЉА НА ЛАГАТОРУ – До октобра на новој адреси
За домаћинства из неформалног насеља на Лагатору гради се зграда у Лозничком Пољу, недалеко од железничке станице, поред зграда у које су усељена избегла лица из БиХ и Хрватске, каже начелник градске управе Владимир Радојчић, председник радне групе за израду и праћење реализације плана пресељења. Он каже да је осим пресељења предвиђена и могућност обуке за разна занимања у складу са интересовањем и склоностима особа и могућности набавке опреме. На месту неформалног насеља по Плану детаљне регулације за зону три "Лагатор", предвиђено је вишепородично становање

Домаћинства која живе у неформалном насељу на Лагатору, једином делу тог краја града на коме нема новоградње, требало би да се до средине октобра ове године преселе у стамбену зграду у Лозничком Пољу, чија је изградња у току. Град је направио план пресељења којим ће се ослободити простор предвиђен за изградњу стамбених објеката, нове улице и објекте јавне комуналне инфраструктуре, а житељи тог дела Лагатора добиће много квалитетније услове становања.

Крајем септембра прошле године формирана је радна група за израду и праћење реализације плана пресељења на чијем је челу начелник градске управе Владимир Радојчић. Спроведена је анкета јануар/август-октобар прошле године која је обухватила 15 домаћинстава, укупно 55 особа, међу њима 17 малолетних и 38 одраслих, а представници градске управе, Центра за социјални рад и Мобилног тима за инклузију Рома прикупили су податке о њиховом социјално-економском статусу. Више од 60 одсто домаћинстaва су двочлана и трочлана, а остала имају четири и више чланова, наводи се у документу градске управе о припреми плана пресељења. Према речима Радојчића, реч је о пројекту из програма ЕУШАИ (Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији) који већим делом финансира ЕУ, а град учествује кроз давање земљишта и инфраструктуру.

– За домаћинства из неформалног насеља на Лагатору гради се зграда у Лозничком Пољу, недалеко од железничке станице, поред зграда у које су усељена избегла лица из БиХ и Хрватске. Зграда ће бити у јавној својини града, а корисници станова под уговором о закупу, у складу са Законом о становању, који трају пет година са могућношћу обнављања. Радна група је претходних година обилазила терен и пресек стања је био такав да ту на лагаторском насељу има четрнаест породица, а услов финансијера је да они који имају неке непокретности, имају имовину, не испуњавају услов за добијање стана на коришћење. Зграда се гради за одређени број особа, има 14 станова који су прилагођени потребама тих породица и по закону је тачно дефинисано шта је одговарајући стан, која је то квадратура. Рок за зграду пројектовану по свим највећим грађевинским стандардима је октобар, али се надамо да ће бити раније, негде у августу, септембру. Имаће три спрата, без лифта. Мој утисак је да су лица која испуњавају услове за пресељење јако задовољна, из једног насеља које нема никаквих услова иду у зграду где станови имају већу површину од тренутних објеката у којима они станују – објашњава он за ЛН додајући да је рок за пресељење до октобра.
Радојчић каже да је осим пресељења предвиђена и могућност обуке за разна занимања у складу са интересовањем и склоностима особа и могућност набавке опреме за, на пример, фризерски салон или нешто слично. Ово је питање социјалне инклузије да се људи преселе, али и оспособе да привређују, каже он.
– То су станови социјалног становања и закуп је по ценама знатно нижим од тржишних, али треба плаћати комуналије. Није поента да они добију стан, а да после пет година дугови за гас буду пар хиљаде евра. Поента је да могу да приходују и плаћају рачуне – каже начелник.
У документима јесте наведено да ће сва домаћинства морати да плаћају накнаде за комуналне услуге: воду, одношење смећа, канализацију и рачуне за електричну енергију. Месечни трошкови закупнине, комуналија и одржавања ће бити наплаћивани у складу са важећим прописима, на начин на који то плаћају све особе које се налазе у програму социјалног становања (стамбене подршке). Град Лозница ће овим домаћинствима, као и свим другим социјално угроженим грађанима, омогућити да плаћају комуналне услуге са попустом од 15 до 50 одсто у зависности од врсте социјалне помоћи коју домаћинство остварује, или од висине месечних примања домаћинства, у складу са интервентним мерама заштите најугроженијих грађана.
На месту неформалног насеља по Плану детаљне регулације за зону три “Лагатор” предвиђено је вишепородично становање, а његовим ће уклањањем сав простор Лагатора бити попуњен, односно потпуно искоришћен за зграде, улице и осталу неопходну инфраструктуру.
Опремање
Финансијер ће свакој породици за опремање стана, у зависности од њихових жеља, помоћи у максималној вредност до 1.500 долара, каже Радојчић. Чланови породице ће бити анкетирани да у оквиру тог износа кажу шта им је потребно.
Људи без адресе
Насеље на Лагатору је сушта супротност ономе што се око њих дешава последњих година. Док око њих расту нове вишеспратнице, у њему су склепане шупе, бараке искривљених кровова, овде има градске воде и струје, али нема канализације. Станује се у малим, мемљивим собама, са лошим електро-инсталацијама, а долази се макадамским путем. Како су својевремено говорили станари који живе у баракама, оне су некада биле војне коњушнице, да би средином 20. века биле адаптиране за смештај радника који су тада градили ”Вискозу”. Житељи насеља тада су коментарисали да су они ”људи без адресе” када треба да ваде лична документа, али су увек постојали када треба плаћати струју, својевремено ићи у војску, на ратиште или на гласање. Од јесени ће имати и адресу и другачији кров над главом.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу