КЊИГА О ПРИЈАТЕЉИМА СРБИЈЕ – Добротвори се не смеју заборавити

После књига „Народни будилник“ и „Хероине Србије – Вековник“, Драган М. Милошевић је у Библиотеци „Вуковог завичаја“ синоћ представио и „Споменар вечним српским пријатељима“, завршни део трилогије посвећене људима који су пали у заборав, а чинили су добра дела за развој Србије и српског народа. Књига је објављена пре три године, али, због пандемије ковида-19 тек сада је представљена пред лозничком читалачком публиком

Есад Паша, Албанац који је љубав према Србији платио главом, Американац Хенри Мекајвер, Индијанац који је ратовао као четник, кошаркашица Данијел Никол Пејџ, Американка која је дала спортско срце за Србију, или њен земљак Џон Фротингам, који је спасао хиљаде српске сирочади, као и Аустралијанка Олив Келсо Кинг, хероина официр у Српској војсци, и Аустријанка Дијана Будисављевић, српски Шиндлер, само су неке од личности које су овековечене међу корицама ове књиге чији је циљ, према речима рецензента Томислава Кресовића, да их отргне од заборава и чува у колективном и појединачном памћењу српског народа.

У њој су поменути људи са четири континента, Америке, Азије, Аустралије и Европе, њих осамдесет из 26 нација и култура. Књига је представљена у Руском дому и на још тридесетак места, добила је неколико награда и проглашена књигом која је обрадовала нацију поводом стогодишњице Првог светског рата, а 2019. аутор је добио споеменицу за доследно и достојно чување и развијање светлих традиција наше славне прошлости и за јачање љубави према отаџбини.

– Споменари су место успомена и сећања, а ово је лични подсетник аутора на оне који су постојали или и данас постоје, али су заборављени. Пошто више памтимо ко су нам непријатељи него ко су нам пријатељи, Милошевић даје преглед 80 портрета личности које су у периоду од 150 година, у протекла два века својим доласком и чињењем овде оставили траг. Ово је својеврсна енциклопедија личности и жиг времена – рекао је Кресовић.

Аутор је изразио задовољство што у овом делу западне Србије представља књигу јер сматра да нема краја који је дао толико за историју и развој српске државе.

– О феномену заборава сам писао и у претходне две књиге и тај пробелм бих квалификовао као наш највећи национални грех. Зато ова књига има намеру да истргне од заборава странце који су својим делима ушли у нашу националну историју, али су заборављени или потиснути. После писања о знаменитим Србима и догађајима из српске прошлости, у новој књизи, коју је пре три године објавила Фондација Карић, оживљавам сећање на српске пријатеље који су доласком у Србију из својих земаља у различитим периодима кроз историју, и различитим поводима, боравили неко време у њој, а неки се и заувек ту и настанили – рекао је аутор.

Како је објаснио, низ од осамдесет личности, колико их је обухватио у „Споменару“, знатно је дужи, али се он определио намерно за овај број како би оставио могућност да га неко други настави и допише.

– Намерно нисам одабрао стотину или њих десет јер би неко могао помислити да је то завршено, већ сам оставио могућност да се свако запита ко ли би могао бити 81. или 82. Сматрам да би био грех да ово нисам написао, а драго ми је што до сада није упућена ниједна критика на рачун било које личности коју сам описао у књизи. Све сам ставио међу корице па нека свако ко прочита размисли да ли се са захвалношћу и сећањем морамо односити према свим тим људима и пријатељима српске државе. Многи су дали и живот, што је за мене врхунски чин жртве, две трећине поменутих људи су били спремни и у искушењима да дају живот, а 16 их је и положило живот за Србију. Неки су заборављени, а неке смо и ликвидирали, некима не знамо ни где им је гроб. Тужно је и истинито да некима нисмо дозвољавали ни да се сахране у својим гробницама. Ђорђе Рош, захваљујући којем је Хиландар остао и даље наша највећа лавра, у време Броза није могао да буде сахрањен на раковичком гробљу где је чувена породица немачког порекла Рошови. Та породица је толико заслужна за подизање наше индустрије у другој половини 19. века, а сам Ђорђе Рош је са Тадијом Солдемајером подизао нашу авио-индустрију. Имали смо између два светска рата седам фабрика авиона у Краљевини Србији са најмодернијим бомбардером који је рушио најбоље немачке авионе при бомбардовању Београда 6. априла 1941. Много је сличних примера и зато на представљањима књига помињем те људе који су дали животе за Србију – испричао је аутор.

У разговору с Лозничанима, Милошевић је поменуо и седам младих Италијана који су били први добровољци у Великом рату, а од којих је њих пет положило живот на Церу, као и још неке значајне личности од краја 18. века до данашњих дана, поручивши да култура сећања мора надвладати некултуру и заборав. Његова књига је лични допринос томе.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – Четврти дан без нових упала плућа

ПЕТИЦИЈА ПРОТИВ ЛИТИЈУМА – У Лозници скоро 4.000 потписа

Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу