У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Вече с Небојшом Јовановићем
Историчар и писац Небојша Јовановић, пореклом Лозничанином, представио је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја своју најновију књигу „Двор господара Јеврема Обреновића – 1816 -1842“, као и ново издање књиге „Идемо на Загреб“, која је под насловом „Дневник резервисте“ објављена још 1998. године. Обе књиге објавила је београдска „Лагуна“, а на књижевној вечери, поред аутора, говорио је и песник Милан Лукић, иначе, Јовановићев школски друг из лозничке гимназије.
Са гостима су разговарали директорка библиотеке Мирјана Пејак и организатор културних програма Драган Тошић, такође Јовановићев друг из разреда, па су домаћини на почетку констатовали да, с обзиром на то да у публици седи још неколико бивших гимназијалаца, овај сусрет се може подвести под дружење генерације рођене 1963. године и да Небојшу Јовановића и даље доживљавају као Лозничанина, иако већ годинама живи и ради у Београду. Износећи детаље из биографије аутора, Драган Тошић је подсетио да је Јовановић у родном граду завршио основну школу и гимназију, а у Београду, на Одељењу за историју Филозофског факултета, дипломирао, магистрирао и докторирао. Радио је у Јеврејском историјском музеју, у Београду, Задужбини краља Петра Првог у Тополи (Опленац), Петој београдској гимназији, а данас је уредник у Заводу за уџбенике, у Београду. Члан је Председништва Друштва историчара Србије, а члан Националног просветног савета Републике Србије био је у првом мандату од 2006. до 2009. године. Акценат дружења био је на књизи посвећеној Јеврему Обреновићу, али није изостављено ни подсећање на књигу „Идемо на Загреб“, коју је већина читала пре више од две деценије под другим називом, а која је доживела дванаесто издање.
– Вечерас смо више причали о књизи посвећеној Јеврему Обреновићу јер ми, Лозничани, треба да будемо поносни на ту породицу. Ћерка војводе Анте Богићевића Томанија била је супруга Јевремова, а њих двоје баба и деда, односно прабаба и прадеда првим српским краљевима из династије Обреновић, краљу Милану и краљу Александру. Цела историја Србије у 19. веку је тесно скопчана са животом њих двоје и они су били огромни ауторитети у свету стварања српске државе. Поред свега, нити је Јеврем био владар нити је Томанија имала неку званичну функцију а практично све оно што данас са неком сетом знамо или се присећамо ми као историчари, а у вези са династијом Обреновић, која је била баш онако српске династија је везано за њихову кућу и за њихов двор, прво у Шапцу а потом и у Београду. Иначе, књига је објављена 2020. године али није доживела већа представљања због појаве короне. Јеврем је озбиљнија тема, то је историографски рад, али је књига написана популарним начином да би била прихватљива и занимљива сваком читаоцу – рекао је за ЛН Небојша Јовановић.
Говорећи о књизи Милан Лукић је рекао да сматра да би, после ње, свакако био ред да се напише драма о Јеврему или Томанији, али да и њихова ћерка Анка (Анчица) то сигурно заслужује.
– То су личности које заслужују драму, Томанија је необична жена, толико тога је учинила за државу и народ, без велике помпе, а мој фаворит је и Анчица. Она је гостима на двору Јеврема Обреновића, прво у Шапцу, а онда и у Београду, где су оранизоване прве музичке и књижевне вечери, уметничка посела и балови за највећу господу свирала на првом клавиру допремљеном у Србију. Женски ликови су потпуно антички, створени за драму, а Јеврем Обреновић је човека који је Европу довео у Србију – рекао је Лукић додајући да је ово јединствена прича о најмлађем брату кнеза Милоша и претку српских краљева из династије Обреновић, знаменитом човеку који је много урадио за Србију али је неправедно запостављен у нашем националном памћењу.
За другу књигу „Идемо на Загреб“, речено је да је 2001. године објављена у Загребу (Наклада Павичић) и да је тамо имала једанаест издања, као и да је преведена на француски језик 2003. Реч је о првом српском роману објављеном у Хрватској који је говорио о рату деведесетих. Јовановић је као резервни официр имао обавезу да тих дана води дневник, али је на маргинама записивао своја опажања, асоцијације на одређене догађаје, које су му касније послужиле као материјал за ову књигу. Као антиратна књига, због своје аутентичности побрала је бројне похвале публике и критике.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Утврђивање на врху
Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
