НАШИ СМО – Поверење
Реч краудфандинг први пут сам чула пре неколико година и нерадо је користим јер ми је тешка за изговор. Али то није цела истина, мој подсвесни отпор потицао је, заправо, од неповерења према оном што та реч представља или могућностима њене примене у нашим условима. Та енглеска кованица цроwд (публика) фундинг (финансирање) у најслободнијем могућем преводу значи подршку заједнице развоју неке идеје или опстанку неког вредног пројекта. У свету има сијасет примера како су грађани својим новчаним прилозима помогли да неки производ који није уливао поверење банкарима, угледа светлост дана.
Први медиј који је затражио и добио подршку од својих читалаца био је британски Гардијан, 2016.године. Њихов циљ је да у овој години, када ће обележити два века постојања, број донатора достигне два милиона. И моћни Њујорк тајмс, Вашингтон пост или, свима драга, Национална географија, такође се ослањају на добровољне прилоге. И као што подржавају националне, грађани бројних западних земаља још више подржавају мале, локалне медије који се тешко пробијају на тржишту маркетинга, а који су од виталног значаја за заједницу. При том, треба имати у виду и универзално правило да оно што је важно за њих, није и за националне медије, а неке приче морају бити негде испричане. Зато се људи везују за своје, а и приче се најбоље примају тамо где настају и тамо где их најбоље разумеју.
У Србији је та реч ушла у употребу преко независних медија којима су се затварала врата свих финансијских извора да би се широм отварала новим који ничу као печурке после кише. Знам да пре три-четири године нисам била једина неповерљива према моделу суфинансирања уз подршку грађана. Данас не мислим тако, а ни грађани Србије нису више исти – апатични, неповерљиви, несолидарни као што су били у том тренутку. Данас грађани Србије смелије траже и смелије бране оно што им припада. Бар смо се ми у Лозници тога нагледали. Убеђена сам и да је само питање дана када ће одлучније устати у одбрану свог права на објективно и правовремено информисање. Не на оно које долази из разних кабинета, не на наручена питања, на прећуткивање догађаја, не на хвалоспеве, лажи и спинове, бруталне обрачуне са неподобнима, не на повећање гледаности и тиража преко туђе несреће, наслова који крију замку за лаковерне, садржаја који вређају достојанство публике. Нека се множе такви, нека себе зову медијима, нека себе зову новинарима када их већ није срамота, њихов усуд ће увек бити њихов господар, као што ће и они бити усуд своме господару, али њихово постојање не сме да буде усуд малобројним, преосталим, медијима који заступају јавни интерес.
Гајим велику наду да у одбрани јавног интереса, који јесте у опису нашег посла, новинари неће остати слободни стрелци, да ће им се придружити грађани као једини природни савезници. Као саборци у очувању независности. Ми то, заправо, већ јесмо – сваки пут када вас известимо о свему важном, када нам се обратите са неком муком тражећи да о неправди или неразумевању које трпите обавестимо јавност, када нам пошаљете питање за рубрику “Да питамо заједно”, када укажете на неко своје запажање или појаву, када имате потребу да обавестите суграђане о неком свом успеху, када се одазовете нашем позиву да изнесете лични став како бисмо подстакли јавни дијалог, када нас критикујете или хвалите – све то чини наше савезништво. Принципијелну коалицију на темељима поверења да и једни и други тежимо истој добробити од слободне мисли и речи која је темељ сваког људског достојанства и права на избор.
Имамо добрих идеја како да унапредимо наше партнерство, ако и вама нешто падне на памет, дођите да разменимо мишљења, у међувремену хајте да испробамо бар једну. Помозите нам да набавимо део недостајуће опреме да бисмо вам били још ближи. Многи су успели, зашто не бисмо и ми.
То се зове краудфандинг, тешка реч за изговор, лака за разумевање. Подржи, узврати, сачувај… допиши своју асоцијацију.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
