ДАНАС ЈЕ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА – Језик је део културног идентитета

Међународни дан матерњег језика обележен је данас у дворишту спомен-куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу. Програм под називом „Вуков утук“ приредио је Огранак Вукове задужбине Гимназије „Вук Караџић“, осмислила га је професорка српског језика и председница огранка Светлана Спајић, а учествовале су ученице Ана-Мариа Врањеш и Анастасија Ивановић.

Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, подсетила је да се Дан матерњег језика обележава од 2000. године на иницијативу Бангладеша, а да Унеско промовисањем ове идеје исказује веровање у значај културне и језичке разноликости за одржива друштва.

– Сваки рад на очувању култура и језика негује толеранцију и поштовање других. Ми одавде шаљемо поруку да смо у обавези да чувамо свој језик, да указујемо на значај језика и писма, као и разноликости језика и културе других народа. Ђаци Вукове спомен-школе су дошли да испрате овај програм јер они су ти настављачи преношења знања о језику и поштовања према другим културама и језицима. Данас смо чули и песникињу Љубову Галицкају из Москве, која живи у нашем крају, а чији су стихови на руском језику посвећени нашем Вуку Караџићу. Лепота језика и јесте у његовој разноликости –  рекла је директорка Центра за културу.

У име градске управе скупу је присуствовао Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника, који је поручио да је језик један од најзначајнијих делова културног идентитета сваког народа.

– Према језику се морамо односити као према нечему личном. У последње време евидентан је прилив страних речи и то је разумљиво када је реч о техници, када немамо адекватне наше речи, али не могу да разумем када за неке појмове које можемо описати нашим речима употребљавамо стране изразе. Прогнозе су да ће у овом веку нестати око 6.000 језика и зато је важно да чувамо српски језик, а самим тим и свој идентитет – поручио је Ђокић.

Светлана Спајић, ауторка програма, објаснила је да је назив узет на основу песме Десанке Максимовић, објаснивши да реч утук може имати значење као против-отров, односно Вуков одговор савременицима који нису пристајали на његове реформе и промене у језику. Она је додала да је цео програм управо у знаку 170 година од изласка из штампе другог допуњеног издања „Српског рјечика“, који је Вук Караџић објавио у Бечу 1852. године.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАСЕДАО ГРАДСКИ ШТАБ – Мање оболелих од ковида

ВУК МИТРОВИЋ, РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ МЛАЂИХ ОД 17 – Параде уђу у крв

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.