ТЕЖАК ЖИВОТ АМЕТОВИЋА – Болестан брине о четворо деце

Драгана Аметовића је супруга напустила пре девет месеци, преудала се, оставивши га са два сина и две ћерке. Већ оболео, он је наставио да се бори за живот, али и да прехрани  децу.

– Када су почели здравствени проблеми, било ми је јасно шта ће се десити, али сам се надао да бивша жена, ипак, неће имати срца да остави ћерку од десет година, синове од осам и шест и најмлађу ћерку која је тек напунила две године. Преживео сам два инфаркта, други после њеног одласка, а додатне невоље ми је донела тешка болест због које сам морао под нож и на операцију дебелог црева. Све сам некако прегурао, не дам се, а најважније ми је то да су деца добро – прича наш саговорник.

Није имао среће да заврши више од два разреда основне, каже, отац није марио за његово школовање, а глувонема мајка није могла против очевих речи и поступака. Ипак, имао је дара за грађевину па је међу првима почео да зида фонтане од камена, облаже речна корита, а десетак година је радио у фирми уређујући паркинг-места бехатон плочама по Србији. Ни молерај му није стран тако да је, док је био здрав, могао увек лепо да заради за своје укућане.

– Нисам никада бежао од посла, знају то људи, ваљда ми зато сада, када не могу да запнем, притекну у помоћ. Примам социјалну помоћ и дечји додатак, али то тешко може све да покрије јер само за лекове дајем шест хиљада динара месечно. Због тешке болести, морао сам да позајмим неке паре од добрих људи и сада им то полако враћам. Не желим никоме да останем дужан јер су ми новац позајмили као пријатељи и на мој образ. Да могу да радим, ја бих то лако вратио. Овако, тек могу да одем до шуме и довучем неку грану да нацепам за огрев. У соби где деца спавају је топло и за њих сам спреман све да учиним. Лепо се слажемо, разумеју моје муке, а ја их саветујем да заврше школу и буду поштени, да не остану неписмени као ја – искрен је Аметовић.

На питање шта им је у овом тренутку најпотребније, одговара – купатило! Вели да му је тешко то што воду за купање греју на шпорету, али да је поносан јер деца никада у школу нису отишла неуредна.

– Црвени крст ми је помагао у храни, председник општине нас је недавно посетио и донео пакетиће деци, обезбедио је и дрва, али сам му рекао да деца не могу да живе од макарона и месних нарезака, да морам да им купим и неке друге ствари и да сам зато спреман да радим чим ојачам. Хвала свакоме ко нам је пружио кору хлеба, неки динар, ја то не заборављам. Купио сам нешто блокова и уплатио шљунак, надам се да ћу кад се пролепша време, мало кућу средити. Били су и мајстори који желе да раде без надокнаде и зато се надам да ће нам пролеће донети лепше дане, само да буде здравља – поручује Аметовић.

Решење се мора наћи

Према речима Зорана Јевтића, председника општине, који је упознат са проблемима ове петочлане породице, већ су предузете неке мере како би се помогло и нашло решење да живе у бољим условима.

– Решење се мора наћи. Неку помоћ смо већ слали, али то свакако није довољно да се проблем трајно реши. Због имовинско-правних односа, који нису завршени у породици Аметовић, нисмо у могућности да предузимамо неке друге кораке, али смо размишљали да им обезбедимо привремени смештај, можда у једном делу школе који би се преуредио или на неки други начин. У сваком случају, циљ нам је да деца и њихов отац до наредне зиме буду у бољим условима – каже Јевтић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У РАЂЕВСКОЈ ПЛАНИНИ – Припитомили дивљу свињу

ФУДБАЛЕР ВЛАДИМИР МОЛЕРОВИЋ ПО ПОВРАТКУ ИЗ ИНДИЈЕ – Четири месеца од собе до стадиона

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.