НАШИ СМО – Ко сме, тај може
Све човек може променити сем места рођења и родитеље. Може променити адресу, партнера, посао, државу, чак и пол. Хоће ли то учинити зависи од тога да ли за то има разлога, воље и одлучности. Знате за оно, где има воље, има и начина, где нема воље, има изговора. Тако је и у животу, избор постоји само је питање ко жели да га начини, без обзира на изгледе да ли је наумљено увек оствариво.
Ко се пре неких годину, две дана смео опкладити да ће искра незадовољства мештана Горњих Недељица због најаве отварања рудника јадарита постати пламен који је захватио многе делове Србије, претворити се у протесте, блокаде и резултирати изјавом премијерке Ане Брнабић да је укинута Уредба о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит, као и све дозволе и уредбе у вези са компанијом ”Рио Тинто”? Како рече, испуњени су сви захтеви еколошких протеста и ”стављена тачка на “Рио Тинто” у Србији”. Е, сад, да ли је тачка, или запета, сазнаћемо ускоро. Како каже један становник Недељица, ”Ништа им не верујем, много су лако легли ”на руду”, мирише ми да гасе пожар уочи избора, па ће на пролеће наставити што су наумили”.
Неповерљив сељак што се тиче овоземаљских ствари, преварен милијарду пута па не верује ни речима, ни папирима, само делима. Кад очи виде, онда глава верује. Кажу неки да начином доношења овакве одлуке Влада није дала ”Рио Тинту” карту у једном смеру, већ омогућава да компанија одлуку о укидању оспори и реактивира просторни план. Премијерка у понедељак понови да је ”апсолутно стављена тачка” на истраживање литијума и бора у вези са компанијом ”Рио Тинто” и да нико други није тражио истражна права за ту област. Видећемо.
Недељице потврђују да је, за било коју власт, увек незгодно кад опанак подигне устанак. Можда сељак није образован, нема дипломе, али је рођен оштроуман, природно бистар и надарен да препозна превару, опасност по себе и своје и да, без обзира на величину препреке, не одустаје од борбе ма ко је или шта наспрам њега. Може да трпи, али кад му прекипи, пиши пропало. Сад то зна и ”Рио Тинто”.
Било је и има у свему томе и политике, а у чему је данас нема, али је основа жеља да се сачува кућни праг, своја њива, шума и начин живота. Нормално, у сваком житу има кукоља, али где га нема. У овој причи они што желе да копају и они који их подржавају нису применили добру стратегију. Правили су ражањ док је зец у шуми, потпуно су опколили супротну страну и погрешили. Ако некога потпуно окружиш, нема му друге него да се преда или бори до последњег. У овом случају десило се ово друго. Нису остављена одшкринута врата, веровало се да свако има своју цену, да су сви и све на продају. Нису схватили да људима који живе у Недељицама нема цене за здрав ваздух, воду и земљу, да ће притерани уза зид кренути у борбу, иако су им изгледи били слаби, или је тада тако изгледало. Да су знали исход, многи би их одавно подржали, али су то ретки учинили у старту држећи се оне ”где ће шут са рогатима”.
Тренутно најпознатије село у Србији на најбољи начин оповргава ставове који се могу често чути од наших људи, нажалост и оних младих, ”као да ја ту могу нешто да променим”, па онда неће на изборе, неће да реагују на неправду, само се мрдну када нешто баш њих и баш директно погоди. Није им тешко да кукају, жале се, псују све около, али да сами нешто учине – неће. Под маском мирољубивости крију дефетизам, кукавичлук и себе лажу да не може више Давид на Голијата. Најлакше је ништа не чинити, критиковати и паметовати, некада у кафани, данас на фејсбуку где су сви ”револуционари” и ”хероји на тастатури”. Немогуће мисије не постоје. Никада се не треба предавати, ни мирити са неправим, опасним, штетним и наметнутим стварима који пркосе здравом разуму. Знате ону Мешину – ”Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живети?”, е, тога се треба повремено сетити, а може и оне Мишићеве – ”Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред”. Осим ако не мислите да сте небитни, неважни и нећете да користите мозак, већ вам је лакше да прихватате све здраво за готово, мирите се како је ”неко” већ све одлучио и тако варате сами себе. Они у Недељицама нису тако мислили. Резултат видимо. Додуше, изгледа да није још увек тачка, али запета јесте што је, с обзиром на почетне изгледе, већ солидан успех. Тачка ће бити тријумф и потврда да ако има Давида, и данас падају Голијати.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
