НАЈБОЉИ ДОКУМЕНТАРАЦ У КАНУ – Хотел “Подриње” на филму
Некадашњи репрезентативни објекат Хотелско-туристичког предузећа "Бања Ковиљача", хотел "Подриње", овековечен је и у филму "Знаци живота" редитеља Марка Николића. Филм је недавно проглашен најбољим кратким документарцем на фестивалу Cannes Shorts у Кану

Некадашњи репрезентативни објекат Хотелско-туристичког предузећа “Бања Ковиљача”, хотел “Подриње”, овековечен је и у филму “Знаци живота” редитеља Марка Николића. Филм је недавно проглашен најбољим кратким документарцем на фестивалу Цаннес Схортс у Кану
Захваљујући филму “Знаци живота”, који је режирао Марко Николић из Београда, хотел “Подриње” у Бањи Ковиљачи овековечен је у документарној причи која је проглашена најбољом на канском фестивалу. Како наводи аутор, реч је о филму потраге за судбином одавно напуштених хотела у Србији, кроз које нас врло емотивно воде бивши запослени. У случају бањског “Подриња”, у филму се као актери појављују покојна Данијела Милутиновић и Зоран Деспотовић Крцо, обоје бивши радници у туризму, који су добро познавали ову тематику из времена када је Бања Ковиљача сијала пуним сјајем.

– Филм се фокусира на емоције које бивши запослени гаје према хотелима и према времену које су провели тамо. Снимању је претходило заиста дуготрајно истраживање у којем смо обишли на десетине напуштених хотела у Србији, што је и довело до пласмана у три најбоља рада на конкурсу Филмског центра Србије, који је и финансирао филм – каже за ЛН редитељ Марко Николић.
У филму “Знаци живота”, поред хотела “Подриње”, појављују се још хотел “Тара” на Тари и хотел “Жубор” у Куршумлијској бањи, а према речима редитеља, хотел “Подриње” је био посебно занимљив јер је екипа филма, уз несебичну помоћ Туристичке организације Лознице и директорке Снежане Перић, направила интервјуе са не малим бројем бивших радника хотела.



– Испоставило се да су сва та сведочења изузетно интересантна, тако да нисмо могли да издвојимо једно или два, па смо морали да их спојимо и представимо као сведочења Зорана Деспотовића и Данијеле Милутиновић, чија су лична сведочења такође у филму. Предузеће “Етернал Глорy”, а посебно директорка Слађана Стојановић, изашли су нам у сусрет и ми смо непосредно пред почетак реновирања ушли у тај заиста репрезентативан објекат и снимили га у стању у каквом је био када је и затворен. Заиста је фантастично срести се са архитектуром, дизајном, у чему је отелотворено и размишљање људи од пре неколико деценија. Сматрам да смо направили филм који ће дотаћи срца, емоције људи који се сећају тог времена, као и да ће то сећање послужити изградњи неких нових људи, неког бољег друштва – поручио је Николић уз наду да ће у догледно време бити организована пројекција у Лозници.
То, како је истакао, зависи од разних фестивала на којима филм конкурише. Траје 34 минута, настао је под окриљем куће “Лудовицо Филмс”, а премијера у Србији се очекује на неком од наредних фестивала у земљи, највероватније на фестивалу “БелДоцс”.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Мање позитивних на коронавирус
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.