БОЖИЋ – Најрадоснији празник

Божић је најрадоснији хришћански празник и светкује се у спомен на онај витлејемски дан у којем је Пресвета Богородица Дева Марија родила Господа Исуса Христоса, Сина Божијег и Спаситеља света. Период око Божића најсвечанији је део године и обухвата недеље од Никољдана до Светог Саве. Те недеље обилују празницима међу којима су, уз сам Божић, најважнији Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњи дан, Нова година, Богојављење, Јовандан и Свети Сава. Божић се слави три дана при чему је други дан Сабор Пресвете Богородице, а трећег се обележава Свети Стефан, прва крсна слава по Божићу.

На божићно јутро 7. Јануара (25. децембра по јулијанском календару), још пре свитања, зазвоне звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и божићног славља. Породица облачи најсвечанију одећу и одлази у цркву на јутрење и Божићну литургију. По завршетку службе, прима се нафора и она је прво што се узима на Божић. Људи се поздрављају речима: Мир Божји, Христос се роди! И отпоздрављају са – Ваистину се роди! Овако се поздравља све до Богојављења 19. јануара.

Рано пре подне, на Божић у кућу долази и посебан гост који се назива положајником. Положајник се са укућанима поздрави божићним поздравом, одлази до огњишта, односно шпорета, или пећи и џара ватру говорећи здравицу – Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица итд. Први гост на Божић представља оне мудраце са истока који су следили звезду и дошли да се поклоне новорођеном цару јудејском. Положајника домаћица потом послужи и дарује јер је он тај који на најрадоснији празник, али и за целу годину доноси срећу у кућу.

Посебну радост деци на Божић доноси ломљење чеснице, божићне погаче, јер је у њој на божићно јутро домаћица замесила и новчић. По сечењу печенице и читања молитве ”Оче наш”, окреће се чесница попут славског колача и ломи на онолико делова колико има укућана. Ко добије део у коме је новчић, биће срећан током целе године, верује се. После ломљења чеснице, укућани честитају једни другима празник и седају за трпезу.

Божић је понајпре празник деце јер се на тај дан родило најсветије дете у историји, а то је и дан када им Божић Бата доноси дарове. То је празник рађања новог живота, празник детињства, али и родитељства и сви обичаји везани уз Божић имају основни смисао да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. У данашње време немогуће је спровести све обичаје онако како су се некада спроводили па се стога и прослава Божића прилагодила условима живота. Уместо великог дрвета узима се храстова гранчица и уноси мало сламе. Уместо огњишта, пале се свећа и кандило, а уместо пуцања из прангија данас се бацају петарде. На Божић, посвађани се мире, све се прашта, а празнични дух испуњава људе. Радост Божића описао је и владика Његош стиховима: Нема дана без очињег вида/нити праве славе без Божића!

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЛОЗНИЦИ – Под светлом бадњака

БАДЊЕ ВЕЧЕ – У Доњем Добрићу ватромет

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.