У СУСРЕТ РЕФЕРЕНДУМУ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА (3) – Од референдума треба одустати

Пише: Душан Филиповић, адвокат

Устави се мењају у пуном капацитету легалитета и легитимитета што данашњи парламент није. Промене Устава резултат су стручних јавних расправа. Свако изјашњавање подразумева да смо претходно обавештени. Колико грађана зна за када је респисан референдум, о томе шта је референдумско питање и шта је садржина уставних амандмана? Управо због свега тога требало би одустати од расписаног референдума. Дакле, не само због правних разлога, него и због тога што нису испуњени услови прописани Законом о референдуму и народној иницијативи који се односе на слободу медија и услове за вођење референдумске кампање.

<script async="" src="https://pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js"></script>
<!-- multimedijalna jedinica -->

&nbsp;

<script>// <![CDATA[
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});<br />
// ]]></script>

Предложени амандмани пример су правне недоречености и двосмислености, карактеришу их недостаци који се ретко срећу чак и у нашем правном систему. Амандманска решења којима се искључује право парламента да учествује у избору судија не доприноси подели власти, а грађани као носиоци суверености (чл. 2 Устава РС) се лишавају те исте суверености. У амандману XIII даје се право да у случају немогућности избора  четири члана (двотрећинска скупштинска већина) њихов избор, спроводи  комисија. Један члан те комисије је и председник Врховног суда Србије, тако да се долази до правног апсурда да ће један члан комисије одлучивати о избору других чланова, или члана комисије. Исто решење предвиђено је и амандманом XV, којим је прописан избор Високог савета тужилаштва.

<script async="" src="https://pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js"></script>
<!-- multimedijalna jedinica -->

&nbsp;

<script>// <![CDATA[
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});<br />
// ]]></script>

Недостатак је и то што се не предвиђа шта се дешава у случају да није изабран ниједан од четири  члана из реда истакнутих правника, што је пример недоречености амандмана.

Предложеним изменама издваја се правосуђе из система власти, а у име народа одлучиваће они које народ није бирао.

Политички утицај на правосуђе није укинут овим амандманима. Није укинута могућност да се истакнути правници бирају политички.

У Високом савету судства и даље ће седети министар правосуђа, а, такође, предвиђено је и “обучавање ” кроз Правосудну академију.

Због свега наведеног, ако не буде довољно разума да се од заказаног референдума одустане, сигурно ћу гласати “не “.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У СУСРЕТ РЕФЕРЕНДУМУ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА (2) – Данајски поклон

У СУСРЕТ РЕФЕРЕНДУМУ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА (1) –  Да ли ће правосуђе бити независније?

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )