РАТКО РИСТИЋ У ЛОЗНИЦИ – Да ли је заиста држава на страни народа?

‘’Утицај литијума на Лозницу’’ назив је трибине на којој је данас у Лозници говорио Ратко Ристић, проректор београдског Универзитета и декан Шумарског факултета. Он је пре обраћања грађанима у клубу ‘’Код Малише’’  дао изјаву за портал ЛН у којој је, поред осталог, оценио да  је после поништења дела простореног плана Града Лознице којим је обављена пренамена пољопривредних и шумских површина у грађевинско земљиште, па је то наводно суспендовано, послата порука јавности да би требало да се минимизирају, или чак зауставе дешавања у вези са пројектом ‘’Јадар’’ у шта он ‘’не верује’’.

– Сматрам да док се одлуком Владе Србије не поништи уредба о доношењу Просторног плана подручја посебне намене за експлоатацију јадарита и отварање рудника ‘’Јадар’’, и онда на основу тога не пониште већ издати локацијски услови за фазну израду постројења за прераду јадарита и свих осталих инфраструктурних објеката,  ми практично нећемо бити сигурни  да је држава заиста стала на страну народа и решила да обустави изградњу рудника. Просторни план Града Лознице јесте важан за Лозницу, али је у хијерархији просторно – планских докумената најнижи и практично њиме није уопште условљено  прихватање, или одбијање вишег Просторног плана. Оно што мене узнемирује и говори о јавној хипокризији јесте чињеница о фoрмирању Радне групе чији је задатак имплементација и ефикасно спровођење  свих активности у функцији пројекта ‘’Јадар’’. Чињеница да је председник Радне групе министарка Зорана Михајловић,  да су ту помоћници и државни секретари из готово свих  повезаних министарстава, градоначелник Лознице, начелник Мачванског округа, и што посебно баца сенку на све те активности је чињеница да је у њој и други секретар Амбасаде Аустралије, а шта ће он у радној групи српске Владе, као и председник мисије Светске банке у Србији и директорка ‘’Рио Саве’’, ћерке компаније ‘’Рио Тинто’’. То је нешто што оставља и даље траг сумње и прилично узнемирује јавност –каже Ристић.

Он указује на недавну изјаву Весне Продановић, директорке ‘’Рио Сава’’,  о Билатералном споразуму између Уједињеног Краљевства и Србије,  који је повезан са заштитом инвестиција и споразумом, потписан 2002. и ратификован 2004. године. Било би јако значајно за јавност  да се стави на увид шта је то тачно потписано, шта је то ратификовано  и да нам компетентни правници протумаче последице споразума који говори о заштити  инвестиција, сматра Ристић.

– Мислим да је на неки начин сада дошло до синхронизованог утишавања у кампањи између ‘’Рио Саве’’ и неких наших званичника да се јавност не иритира  пред предстојеће изборе. Ми још увек не знамо како је становиште наше Владе, а сигнали упућени са САНУ, Академије инжењерских наука Србије, јако великог броја експерата из разних области који су се изјаснили о питању експлоатације јадарита и издвајања литијума, јесте да су сви, институције и појединци, изразили крајње критички став по питању планираног рудника и да би, у суштини, највиши државни национални интерес  био да се тај рудник никада и не отвори. Поготово што је поред Лознице угрожен значајан део територије  Србије, Ваљево, Пожега, Горњи Милановац, Рековац, Јагодина, Чачак. Сви  треба да знају да јадарит јесте јединствен минерал  који садржи литијум и бор, али је најгора могућа форма  са аспекта обраде, да би требало користити врло инвазивне хемијско-технолошке процесе да би се дошло до литијум-карбоната који се уграђује у батерије за електричне аутомобиле. Треба знати да Енглеска и Немачка имају далеко веће резерве литијума од Србије и то у подземним водама  где је могуће далеко нежнијим техникама, уз мање негативне, или готово никакве негативне ефекте на животну средину издвајати литијум и још неке ретке елементе. Ако сагледамо чињеницу да се на светском тржишту већ сад врло ажурно говори  о промени литијум-јонских батерија са натријум-јонским и  графенским батеријама, да ће то уграђиватио у своја возила ‘’Тесла’’ корпорација, питање је чему фама о литијуму у долини Јадра и осталим српским градовима – прича наш саговорник.

Ристић каже да  после разговора са људима који се професионално баве  хемијским процесима, технологијама и батеријама мисли да је литијум само маска за производњу бората који се користе као једна од најважнијих компоненти у многим софистикованим производима модерних технологија за соларне панеле, екране преносних рачунара,  екране мобилних телефона и да би Србија практично требало да постане јефтина ресурсна база за индустрије које се развијају Европи.

– Погодни смо јер смо близу, био би јефтин транспорт, они не би имали високе трошкове за радове нужнe за смањивање утицаја  на животну средину. У том светлу тумачим изјаву једног од директора ‘’Рио Тинта’’ главног за батерије , који је јавно рекао да европска корпорација ‘’Инобат’’, која треба да снабдева Европу батеријама за електричне аутомобиле веома озбиљно може да рачуна ‘’на наш рудник литијума у Србији’’. Званичник ‘’Рио Тинта’’ говори о њиховом руднику у Србији. То је недопустиво и ако већ званичник ‘’Рио Тинта’’ дају такве изјаве онда би држава Србија и њени званичници требало експлицитно то да демантују, да кажу да ништа још није одлучено – сматра Ристић.

На трибини су учествовали и Маријана Трбовић из Удружења грађана ‘’Не дамо Јадар’’, Златко Кокановић потпредседник тог удружења и Мирослав Мијатовић председник ПАКТ-а.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ „СВЕТИ САВА“ – Кад се удруже професори и ученици

НОВОГОДИШЊА БАЈКА – Деда Мраз свратио и до циркуса

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″