У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ „СВЕТИ САВА“ – Кад се удруже професори и ученици
Последњи месец ове године у средњој школи „Свети Сава“ обележен је многобројним активностима које су заједнички осмишљавали ученици и наставници. Једна од њих је и обележавање шездесет година од када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност. Анастасија Гусак, ученица III-5 одељења на смеру медицинска сестра техничар, каже да су на ту идеју дошли спонтано.
– На часовима српског језика обрађивали смо дела Иве Андрића и тако смо дошли на идеју, да заједно са нашом професорком и осталим одељењима и професорима, у његову част приредимо изложбу на којој ће бити обухваћена сва дела овог нашег великог књижевника, његови цртежи и изреке. Изложба за неке од нас има и сентименталну вредност, ја долазим из Републике Српске и сваког дана прелазим мост како бих дошла у школу. Мост нас повезује са нашим другарима и професорима, а знамо да је Андрић био опчињен мостовима, као што можемо да видимо у његовим делима – каже нам Анастасија којој се поред дела “На Дрини ћуприја” највише свиђа “Травничка хроника”.
Јелена Мирковић, директорка ове школе, каже да су се професори српског језика и књижевности својски трудили да ученицима током децембра, скрену пажњу на значај читања и разумевања Андирћевих дела.
– Андрић је рекао „Бити човек бачен у океан постојања, морати пливати, постојати, носити идентитет” а то је нешто са чим се приликом сазревања сусрећу сви млади људи. Задатак просветних радника осим да образују, јесте да усмере младе људе у правцу њиховог сазревања, у формирању истинских животних вредности – рекла је она посебно похваливши професорке српског језика и књижевности које су роководиле овим школским пројектом – Снежану Петровић, Здравку Рундић и Ивану Добросављевић.
У овој школи се, како каже Мирковићева, традиционално, сваког децембра труде да претпразничну атмосферу учине што топлијом. У том циљу, сваке године се у холу школе поставља јелка на коју ученици, али и професори каче анонимне цедуљице са написаним жељама за нову годину.
– Из године у годину цедуљица је све више, што мени као педагошком раднику говори да ученици ову школу осећају као свој други дом и да, можда, имају поверења у све нас који смо овде запослени. Највећи број жеља се, иначе, односи на оцене, и на оно што њима представлља највећи проблем а то су жеље у вези за љубављу – каже уз смешак директорка.
Овај децембар је специфичан и по томе што се по први пут спроводи друштвенокористан рад кроз физичку активност за шта имају и подршку родитеља.
– У питању су ученици трећег разреда који имају потребу да буду у центру пажње тако што одговарајући на различите изазове са друштвених мрежа угрожавају своју безбедност, дакле, не других ученика, већ своју, па смо им ми дали могућност да буду у центру пажње. Ово им је четврта недеља, прва су смена, а долазе у другу и уз помоћ домара крече кабинет за будуће физиотерапеуте – каже директорка.
А њих двојица другара, будући декоратери зидних површина који су заједно ишли и у основну школу, кажу да су одлучили да на овај начин поправе своје владање, јер ће помоћи и себи а и школи. Поручују, да би у свакој школи требало осмислити овакав или сличан начин друштвенокорисног рада.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НОВОГОДИШЊА БАЈКА – Деда Мраз свратио и до циркуса
ОВАЈ ГРАД ПРИПАДА ТЕБИ (8) – Када кажеш “Да”
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
