ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (8) – Све делимо са јавношћу
У долини реке Јадар 4. децембра 2004. откривен је нови минерал назван по локацији налажења јадарит. Према тада саопштеним подацима из “Рио Саве”, српске испоставе компаније “Рио Тинто”, откриће је било резултат истраживања после 19 направљених дубоких бушотина у Јадарском басену, у близини Лознице, које указује на знатне количине руде бора, а повољна околност је што минерал јадарит садржи и литијум. Данас, 17 година касније, јадарит је једна од најбитнијих тема у Србији, а шта о њој има да каже питали смо генералну директорку компаније “Рио Сава експлорејшн” Весну Продановић која је на достављена питања ЛН дала следеће одговоре.
Познато је да налазиште литијума у Србији није највеће ни у Европи. Према истраживању Геолошког института САД, објављеном у фебруару, укупне резерве литијума на свету су 79,36 милиона тона, а рекордер је Боливија са 21 милионом тона овог метала, док се Србија са 1,2 милиона тона налази на 11. месту. Испред нас је десет држава са свих континената, укључујући и две из Европе, Немачку и Чешку. Због чега онда компанија “Рио Тинто” жели да отвори рудник баш у Србији, односно у долини Јадра?
– У долини Јадра налази се једно од најбогатијих и најквалитетнијих лежишта литијума на свету. Али, говоримо о резервама које се односе на чврсти стенски матерјал.Често имамо прилику да чујемо како Немачка има велике резерве, али не жели да “копа” на својој територији, као и питање зашто “Рио Тинто”’ не експлоатише литијум у Немачкој. Када говоримо о литијуму у Немачкој, морамо да будемо свесни да причамо о потпуно другачијим резервама, геотермалним сланим водама. Експлоатација литијума из геотермалних сланих вода се у потпуности разликује и није нешто чиме се наша компанија бави, и, такође, има своје техничке изазове. Највећи пројекат тог типа који се у Немачкој развија мањи је по капацитету од Јадра. Истовремено, у Немачкој се развија и један мањи пројекат подземне експлоатације литијума који је тренутно у фази Студије изводљивости, као и уЧешкој, док је пројекат у Финској добио дозволе за отпочињање градње рудника и процесног постројења за прераду литијума. Што све заправо потврђује чињеницу да се рударске активности обављају и у Европској унији. Ми смо геолошке истражне активности спроводили у Србији. Нашли смо лежиште и открили јединствени минерал јадарит. Литијум карбонат из Јадра би био врхунског квалитета, погодног за израду батерија за електрична возила. На годишњем нивоу, има потенцијал да снабде тржиште количином потребном за израду милион батерија за електрична возила. Комбинација бора и литијума у јадариту, оба стартешка, кључна, материјала за зелену транзицију, важан је аргумент за њихову прераду. Ови материјали неопходни су за производњу батерија за електрична возила, батерија за складиштење обновљиве енергије, ветротурбина, соларних панела – свега што је пресудно за успешан одговор на циљеве зелене агенде.
Сигурно сте упознати са ставовима САНУ или, недавно, Академије инжењерских наука Србије која изражава велику забринутост због трајних негативних последица које ће, како се наводи, проузроковати реализација пројекта “Јадар” на животну средину у западној Србији. Да ли су њихова страховања оправдана? Уколико сматрате да нису, можете ли образложити Ваш став?
– Разумемо забринутост, али апелујемо да се о Пројекту “Јадар” дијалог води на основу чињеница. Ми смо све досадашње анализе и податке поделили са јавошћу више пута, и наставићемо тако. Упркос томе, и даље од појединих невладиних организација, чак и чланова стручне јавности, можете чути да се о “Јадру” говори као да је у питању отворени коп, а не подземни рудник. Помиње се употреба хлороводоничне киселине која се неће користити, што је у више наврата истакнуто. Наводи се и страх од сумпорне киселине без помињања важних чињеница које су достављене – својства јадарита, у комбинацији са технолошким иновацијама, процес растварања се одвија на температури испод 100Ц, дакле испод темепературе тачке кљуцања воде и знатно испод тачке кључања концентроване сумпорне киселине – из ког разлога се не ствара засићена водена пара која садржи трагове сумпорне киселине. Поред тога, постројење за прераду укључиваће технологију, као што су испирачи гаса, којима се уклањају гасови настали током прераде. Желели бисмо да још једном истакнемо да Студија утицаја на животну средину није завршена, а да када буде израђена, биће према законској процедури предмет јавне расправе. Отворени смо за све коментаре и верујемо да захваљујући сарадњи са свим заинтересованим странама, наш пројекат само може бити бољи. Планирамо стручну сарадњу са свим институцијама, укључујући АИНС и САНУ.
Академик Богдан Шолаја изјавио је недавно да је велика вероватноћа да ће могући рудник комплетно уништити резерве најквалитетнијих и најиздашнијих подземних вода у Србији, јер не постоји довољно поуздано техничко решење које у случају хаваријских оштећења депонија опасног отпада новог рудника може да спречи потпуну деградацију Јадра и регионалног изворишта дринског алувиона, са озбиљним последицама на реке Дрину и Саву и изворишта за водоснабдевање низводних градова.Чиме компанија гарантује да се тако нешто неће догодити?
– Пројекат “Јадар” се развија у складу са свим регулативама Србије, поштујући највише стандарде европског законодавства и најбоље међународне инжењерске праксе. За подземне воде користиће се неколико мера заштите. Технологија филтера и сушење користе се за дехидратацију отпадног материјала до оптималног садржаја влаге, за одлагање и сабијање као чврстог материјала на депонији индустријског отпада. Овај процес резултираће мањом количином отпада, смањењем површине, мањом могућношћу процуривања и већом стабилношћу саме депоније. Биће уграђен систем заштитних облога и систем за прикупљање процедних вода који испуњавају услове Европске директиве (ЕУ, 1999) и српске прописе (92, 2010). Унапређен хидрогеолошки модел биће представљен у склопу Студије процене утицаја на животну средину. Користиће се прогресивно покривање и садња вегетације како би се смањило продирање падавина и површинско процуривање. Поред тога, инфилтрација падавина је ограничена због велике компактности и ниске водопропусности отпадног материјала. Системи за надзор и непредвиђене случајеве за заштиту подземних вода подразумевају строге мере праћења и контроле. Контактна вода са површине депоније и вода настала цурењем у дну депоније сакупљаће се и третирати у постројењу за пречишћавање воде на локацији. Количина и квалитет ове воде редовно ће се надгледати како би се добило неколико показатеља учинка на депонији (биланс воде, захтеви за пречишћавањем воде, процуривање депоније и испирања). На крају, мрежа осматрачких објеката за праћење подземних вода биће постављена низводно од депоније. Параметри квалитета пречишћене воде која ће се испуштати из постројења “Јадар” биће такви да неће угрожавати квалитет водних ресурса и животне средине. Параметри пречишћене воде ће бити дефинисани и одобрени од стране надлежних органа Србије у процесу израде пројектно-техничке документације. Када се добије одобрење параметара, они ће бити обавеза “Рио Сава експлорејшн”, односно “Рио Тинта”, да их обезбеди у свим условима експлоатације, прати резултате третмана, врши мониторинг и извештава о томе надлежне органе. Надлежни органи Србије кроз инспекцијски надзор, у овом случају Инспектората заштите животне средине, контролишу квалитет пречишћене воде и утицај на водоток. Што се тиче заштите од хаварија, дизајн предвиђа заштиту од поплава које се дешавају једном у 10.000 година, што су поплаве чак пет пута веће од оних којима смо сведочили 2014. Такође и заштиту од земљотреса са повратним периодом од 5.000 година за фазу активне депоније, а 10.000 година за фазу након затварања депоније. Овакав дизајн вишеструко премашује законске захтеве.
Помиње се референдум на којем ће народ лозничког краја, округа или шире, одлучити о отварању рудника јадарита. Зашто је компанија “Рио Тинто” почела емитовање спота на телевизијама и да ли тиме већ води својеврсну кампању и утиче на став грађана?
– Сви смо сведоци снажне, негативне кампање против Пројекта “Јадар” која је у јавности присутна већ извесно време. Та кампања је, углавном, базирана на неистинама, неутемељеним информацијама или информацијама извученим из оригиналног контекста, које негативно утичу на грађане, а у појединим случајевима чак изазивају и панику. Често се, на пример, погрешно наводе детаљи из експлоатације сланих раствора у Јужној Америци као пример шта ће се десити са резервама воде у долини Јадра где ће се експлоатисати чврста руда. Стратешко опредељење наше компаније је да отворено комуницира са свим заинтересованим странама, уз посебну посвећеност локалним заједницама у којима послујемо. Оправдана је забринутост за питања животне средине. Баш због тога константно са јавношћу делимо податке о Пројекту “Јадар”, који су засновани на чињеницама и науци. Кампању информисања смо покренули управо са циљем тачног обавештавања јавности о свим аспектима нашег пројекта који могу изазвати одређена питања и недоумице. Сматрамо да је од кључног значаја да сви имамо све податке и да тек када смо упознати са свим чињеницама, можемо формирати релевантан став на одређену тему.
Какво искуство има компанија “Рио Тинто” у екстракцији литијума и зашто шаље огледно постројење у Србију када још увек није одобрена изградња ни рад рудника?
– “Рио Тинто” је у индустрију литијума ушао преко свог рудника Борон у Калифорнији, где се екстракција бора врши од 1927. Започели смо 2019. експериментални пројекат у Борону за добијање литијума за производњу батерија из отпадних наслага бора, што је коришћено како би се испитао капацитет за прелазак на већу производњу. Пројекат “Јадар” ће представљати директан наставак искуства из рудника Борон, те ће ове две операције бити комплементарне. Развили смо иновативну технологију за производњу литијум- карбоната и борне киселине из руде јадарит. Базира се на освојеним технологијама прераде литијума из руде сподумен, са додатком технологије за издвајање борне киселине. У нашем истраживачком центру у Аустралији је развијено мање огледно постројење за испитивање ове технологије. Међународни тим стручњака је извео преко 2.000 хемијских тестова, а све у циљу утврђивања технолошке одрживости, еколошке прихватљивости и економске исплативости технологије за прераду јадарита. Добијени резултати су омогућили да се у јулу 2020. успешно заврши претходна Студија изводљивости пројекта, што је значило и крај фазе геолошких истраживања лежишта “Јадар”. Пилот-постројење је тиме испунило своју иницијалну намену. Ово пилот постројење чије се допремање у Србију помињало, јесте врста лабораторије која нема комерцијални потенцијал и неће бити коришћена за прераду јадарита када рудник почне са радом. Сврха пресељења постројења у Србију је обука новозапослених на Пројекту “Јадар” и едукација стручне јавности. Како би од развоја ове иновативне технологије добробит могле да имају бројне научно-образовне институције Србије, компанија “Рио Сава” је спремна да стечена знања подели са свим заинтересованим странама, у циљу размене информација и иновативних идеја. Постројење ће се у земљу увести у складу са регулативом и свим важећим прописима које Србија прописује за увоз делова индустријске опреме у контејнерима, уз испуњење свих стандарда складиштења и чувања опреме. Још увек није одлучено на којој ће се локацији пилот-постројење поставити, те се иницијално планира привремено одлагање опреме у постојеће складишне објекте “Рио Саве”.
Недавно се река Јадар излила, иако падавине нису биле тако облилне како у лозничком крају знају бити. Да ли сте упознати са размерама поплаве из 2014. и чиме гарантујете да нека будућа поплава неће угрозити ни рудник ни депонију јаловине?
– Сви смо упознати са великим поплавама које су 2014. погодиле Србију, као и њиховим последицама. Имајући у виду баш ту недавну природну непогоду која је погодила нашу земљу, приликом пројектовања депоније, узете су у обзир теоретски највеће могуће падавине. Као што смо већ навели, пројекција је рађена на основу потенцијалних поплава које се дешавају једном у 10.000 година. Ради илустрације, у погледу запреминског протока воде (метара кубних у секунди), хипотетичка максимална поплава за коју се гради одбрана (2.825 м3/с) је преко 5 пута већа него у долини Јадра из 2014. (530 м3/с). “Рио Тинто” веома озбиљно схвата управљање отпадом. Примењујемо највише стандарде у управљању објектима за складиштење отпада, што подразумева њихову заштиту, редовно праћење, интерне ревизије и независне ревизије трећих страна. Преко две деценије, “Рио Тинто” није имао ниједан акцидент у вези са управљањем отпадом јер активно управљамо свим постројењима како бисмо осигурали њихову стабилност. “Рио Тинто” примењује модел обезбеђења у три нивоа. Први ниво спроводи актив за имплементацију Стандарда путем ревизије менаџмента и екстерне независне ревизије, други ниво спроводе тимови ХСЕ и Центри изврсности, трећи ниво спроводи наша интерна ревизија Групе. Наш стандард Д5 за управљање отпадом је у складу са Међународним саветом за рударство и метале (ИЦММ) о шест кључних елемената за управљање складиштењем отпада, а ми смо и члан ИЦММ-ове радне групе за стандардом и управљање отпадом. Интензивно радимо на унапређењу решења за поновну употребу отпада и достизање тзв. “зеро њасте” циљева. За Пројекат “Јадар” развили смо иновативну технологију захваљујући којој ће отпад бити чврст, у облику “филтер погача”, а не течан, што је еколошки много прихватљивија опција. Такође, приближно 30 одсто чврстог отпада ће се користити за запуњавање рудника, захваљујући чему ће количина отпада на депонији бити значајно умањена. Депонија ће бити пројектована тако да испуни највише стандарде, по српском закону, европским прописима и интерним компанијским правилима која су у неким случајевима строжа од законом предвиђених.
Према нашим информацијама, на подручју предвиђеном за рудник постоје 52 стално насељена домаћинства која ће бити пресељена, и још 293 власника земљишта на чије ће земљиште утицати рудник. Колико је до сада откупљено кућа, а колики проценат потребног земљишта и како ћете решити ситуацију уколико неко не буде хтео да прода своју имовину?
– Програм откупа земљишта се спроводи на добровољној бази и у складу са свим важећим законима Србије, уз примену најбоље глобалне праксе у складу са стандардима Међународне финансијске корпорације (ИФЦ стандард 5, Светска банка), која дефинише мере, поштену накнаду и унапређене услове живота људи који пролазе кроз процес пресељења. Сваком обухваћеном домаћинству пружа се јединствена подршка која подразумева: подршку за налажење новог пољопривредног земљишта, подршку у модернизацији пољопривредне опреме, обуку и образовање како би се повећала могућност запослења, подршку малим предузећима, укључујући одређивање приоритета у процесу управљања планом набавке пројекта. Процес откупа земљишта је започет у августу 2020. и вођен је уз редовне и честе консултације са власницима земљишта, уз уважавање њихових сугестија и потреба. Услови и одредбе понуда су детаљно описани у свеобухватном документу (“Предлог за куповину имовине на подручју Брезјака”) који је послат свим заинтересованим власницима земљишта. До сада ниједно домаћинство које живи у предвиђеном обухвату није експлицитно одбило понуду (понуде се шаљу искључиво по личном захтеву), и са свега неколико домаћинстава разговори су још у току. Паралелно радимо на подршци пројектима на нивоу заједнице, који се фокусирају на развој пољопривреде, локалних институција за обуку и побољшање инфраструктуре заједнице. Наша жеља је да се са свим власницима имовине постигну договори на добровољној основи.
Какав је Ваш став о примедбама еколошких покрета, организација и удружења грађана које износе против отварања рудника ? Да ли и у чему они греше?
– Искрено разумемо и подржавамо сваку иницијативу усмерену на заштиту животне средине која је мотивисана жељом да сви ми, и наша деца, живимо у здравијем, зеленијем окружењу. Нажалост, сведоци смо бројних примера активизма који су вођени неким другим интересима. Сматрамо да је неопходно да се користе само научно потврђене чињенице и да се информације не посматрају ван контекста и апелујемо да се непотпуним и нетачним информацијама не шири паника међу становништвом. Свако питање представника локалне заједнице, невладиних организација и цивилног сектора или медија добродошло је и пожељно. Верујемо да само у сарадњи са свим заинтересованим странама можемо наш пројекат развити тако да буде најбољи могући. У другим земљама у којима послујемо, попут Канаде или Америке, имамо сјајне примере сарадње са локалним заједницама и невладиним сектором који активно учествују у унапређењу и надзору.
Каква је Ваша порука мештанима села у горњем Јадру где би био отворен рудник? Да ли они заиста имају разлога да брину о својој будућности и животној средини?
– Истински верујемо да је нормалан суживот са рударским активностима могућ и да одрживо рударство није фраза, већ реалност. То смо доказали на бројним локацијама где “Рио Тинто” послује. Схватамо да када говоримо о “Јадру”, локална заједница изражава забринутост за животну средину и пољопривреду. “Јадар” не би био једини рудник којим управљамо, а који се налази у пољопривредном крају или окружењу богате природе. Сарадња са локалном заједницом је наш приоритет. Тако смо, на пример, у Канади, са локалним пољопривредницима развили иновативно ђубриво на бази отпада који настаје прерадом алуминијума. Анхидрит је као ђубриво вишеструко допринео локалним узгајивачима боровница – захваљујући томе што је локално доступан јефтинији је од других ђубрива, при чему овај вредан минерал доприноси развоју више листова, дужем корену и већем броју плодова. За ову, поновну употребу анхидрита у пољопривреди, “Рио Тинто” је добио награду Квебек циркуларна економија. У Калифорнији смо успешно реализовали пројекат бриге о пчелама, у сарадњи са локалним пчеларима. У нашем руднику бората, пчеле премештамо на безбедно компанијско земљиште од 31 км2, близу рудника, где могу да се хране дивљим цвећем и опрашују локалну флору. Касније се премештају у близину комерцијалних воћњака како би допринеле опрашивању усева попут бадема, трешања, шљива и авокада. На Мадагаскару улажемо знање и средства у очување богатог биодиверзитета те острвске земље. У циљу очувања заштићених подручја у оквиру програма рехабилитације, посађено је 400.000 комада дрвећа. Све то реализујемо у сарадњи са локалном заједницом која управља заштићеним подручјима. Некадашња топионица алуминијума у француским Алпима претворена је у еколошки одрживе пројекте од којих локолне заједнице имају директне добробити. На том месту, између реке Арли и планине у малом селу Вентон, сада се налазе еко-парк површине седам хектара, еколошко постројење за пречишћавање воде, бициклистичке стазе, високотехнолошка транзитна станица за кућни отпад, а ускоро ће ту бити и центар за рециклажу и прераду отпада. То је одличан пример трансформације
некадашње индустријске области, “новог живота” у заједници након што прођу дани индустријске производње.
Да Ви живите на подручју где је планирано отварање рудника, односно у његовом комшилуку, да ли бисте били забринути за своје и здравље чланова Ваше породице?
– Безбедност чланова заједнице и наших запослених, као и заштита животне средине су од највеће важности за “Рио Тинто”. Да живим близу рудника, као сто живе много наши запослени, сигурно бих била забринута, и захтевала бих да имам све податке и разумем како ће се пројекат реализовати. Пројекат “Јадар” је дизајниран и креиран по највишим међународним стандардима како би се спречило било какво загађење ваздуха, воде и тла и са тим нема компромиса. Партнерство са локалном заједницом видимо као кључни део развоја пројекта. Отворени смо за разговор са свим заинтересованим странама, а извештавање о свим фазама пројекта зато сматрамо битним процесом. За нас је важно да разумемо и уважимо забринутост коју локалне заједнице могу имати. Уверени смо у то да можемо развити пројекат према највишим стандардима, уз примену најмодернијих мера за умањивања утицаја, без бојазни да би рудник могао неповољно утицати на било чије здравље. Ми смо отворено говорили да свака индустријска и рударска активност имају одређени утицај на околину. Пре свега, врши се пренамена земљишта. Али, то не значи да су ти утицаји негативни. Утицаји који могу постојати се уз знање и финансијска средства могу свести на минимум. У Словенијии, у ЕУ, имате десетине рудника који су сјајан пример одрживог суживота рудника, индустријског постројења, природе и људи.
Када ће бити готова Студија утицаја на животну средину?
– Студија утицаја на животну средину биће финализована у складу са осталим одобрењима и процедурама које јој претходе. Након што буде завршена, у складу са нашим законима, биће предмет јавне расправе у којој ће моћи да учествују сви заинтересовани становници Србије. Након свих коментара и сугестија прикупљених током јавне расправе, Ревизиона комисија коју формира Министарство заштите животне средине даће свој коначни суд о Студији.
ЕЛН
Фото: Небојша Бабић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (7) – Ништа без студије утицаја и референдума
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (6) – Нико нема право да расељава људе
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
