ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (7) – Ништа без студије утицаја и референдума
Она је члан Владе Србије у чијем ресору су рударство и енергетика па самим тим и неко ко је по природи посла веома често био у прилици да говори о пројекту “Јадар”, односно евентуалном отварању рудника јадарита у долини Јадра. Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, одазвала се позиву да на достављена питања о јадариту одговори за Лозничке новости како бисмо што више приближили њене ставове нашој јавности о теми око које се “ломе копља”.
Више пута сте изјавили да је, када је реч о пројекту ”Јадар”, један од најважнијих услова заштита животне средине. Став министарства, односно Владе, јесте да је реализација овог пројекта могућа само уколико су испуњени сви услови и стандарди у области заштите животне средине, казали сте. Да ли су могуће еколошке гаранције да отварање рудника неће донети ”катастрофалне еколошке последице”, како тврде противници експлоатације, како Ваше министарство, односно Влада Србије мисли да их утврди и зна ли се какве би оне биле?
– Јадарит је јединствен минерал, који је стратешки важан за енергетску транзицију јер у себи садржи један од најтраженијих ресурса у 21. веку, а то је литијум. Србија има резерве од 158,6 милиона тона оверених резерви бора и литијума, процењене вредности 56 милијарди евра. Чињеница да располажемо значајним залихама литијума на светском нивоу даје нам могућност да као земља размишљамо о томе да ли и како можемо да то искористимо за наш развој, не само кроз производњу и прераду руде, већ и изградњу фабрике литијумских батерија и електричних возила. Од самог почетка смо јасно рекли да, без обзира на огромне економске и развојне потенцијале пројекта “Јадар”, ништа се неће радити док се не испоштује сваки захтевани ниво заштите животне средине. Без обзира на све неистине које свакодневно слушамо и од политичара и од дела активиста, од тога ниједног тренутка нисмо одступили. Свако од нас има исти циљ, а то је здрава животна средина и не знам због чега неко мисли како има више “зелених крвних зрнаца” од мене или било кога другог. Сачекаћемо да се заврши студија утицаја на животну средину, да се сви упознају са чињеницама и, након тога, грађанке и грађани даће последњу реч на референдуму.
Шта ”кажу” процене, какву би економску добит донело отварање рудника, за Лозницу и Србију уопште? Са друге стране да ли је направљена процена колика је вредност пољопривредне производње са подручја на коме би био отворен рудник, процена са колико би улагања она, можда, могла бити повећана? Односно, шта дугорочно, са мањим последицама по животну средину доноси већу добит или корист, рудник или пољопривредна производња?
– Отварањем рудника јадарита Србија, а пре свега крај око Лознице, свакако би добили много у економском смислу, имајући у виду резерве ове руде, њену намену и могућност отварања фабрике батерија и фабрике електричних аутомобила. Не треба да се стидимо да кажемо да би то била једна економски потпуно другачија Србија, која иде путем одрживог развоја у којем бисмо имали и рударске активности и производњу електричних аутомобила, али и здраву животну средину. Потенцијал за привредни раст из овог пројекта је несумњив, за раст БДП, раст запослености и индустријске производње. Потенцијални утицај фабрике електричних возила на БДП био би више од 10 милијарди евра, односно више од 20 одсто БДП-а, што би значило не само развој једне привредне гране или једног округа, већ подизање економије читаве Србије.
Ипак, још једном наглашавам да експлоатација минералних сировина, а то значи и изградња рудника, није могућа без завршене и одобрене студије о процени утицаја на животну средину, као и референдума.
Противници отварања рудника демантују ваше речи да “држава никакву одлуку о реализацији пројекта “Јадар”, који спроводи компанија ‘Рио Тинто’ у околини Лознице, неће донети док се не заврше све студије о утицају на животну средину” и тврде да је све “договорено”. То поткрепљују тиме што “Рио Тинто” већ откупљује домаћинства, куће и земљу на простору села планираног рудника као и да је промењена намена пољопривредног у грађевинско земљиште. Да ли је прича о руднику заиста ”готова ствар”?
– Тешко да постоји пројекат о којем је изречено толико много неистина и полуинформација него што је случај са пројектом “Јадар”. Они који говоре да је прича са рудником, како кажете, ”готова ствар”, вероватно су исти они који су тражили од државе да раскине уговоре са “Рио Тинтом”, иако је истина да не постоји уговор ни са једном компанијом о експлоатацији јадарита. Постоји само Меморандум о разумевању из 2017. који је потписао претходни министар, као и одобрења за геолошка истраживања која су издавала разна министарства од 2004. У нападима на овај пројекат много је политике и покушаја да се негирањем аргумената и науке намеће нека идеологија, која се у основи, противи сваком развоју. Зар желимо да се вратимо 140 година уназад, у време кад је почињала изградња пруге Београд – Ниш, кад су могле да се чују разне апокалиптичне приче о томе како ће тамо где прође ова пруга остати пустош. И тада, и још много пута, показало се да су само незнање и страх спречавали развој и напредак. Кад говоримо о фази у којој се овај, још увек потенцијални, пројекат налази, законом је одређено да се експлоатационо поље – које није исто што и одобрење за експлоатацију – не може одобрити без решења Министарства заштите животне средине о обиму и садржају студије утицаја, а радови на експлоатацији сировине не могу бити одобрени без решења којим се одобрава студија утицаја на животну средину одређеног пројекта. Пројекат “Јадар” јесте велика шанса за Србију у смислу могућности за развој које нуди, али нико не може да каже да је то “готова ствар” јер нас до потенцијалног рудника дели још много корака, међу којима је и референдум на којем ће се грађани изјаснити, кад буду завршене све студије и познате све чињенице.
Помиње се референдум на којем ће народ лозничког краја, округа или шире, одлучити о отварању рудника јадарита? Како би гласило референдумско питање и да ли је емитовање спота компаније “Рио Тинто” неки вид утицаја на исход евентуалног изјашњавања грађана?
– На питања ко ће моћи да учествује на референдуму и како би гласило референдумско питање могуће је одговорити тек кад пројекат буде у фази кад су све битне чињенице већ познате, а то у овом тренутку није случај јер још увек није објављена студија утицаја на животну средину. Најважније је да читав поступак буде прегледан и да све студије и чињенице буду доступне грађанима и целокупној јавности.
Како коментаришете став незанемарљивог броја стручњака, на крају и САНУ, коју су се негативно изјаснили о руднику јадарита у долини Јадра?
– Однос према мишљењу стручне јавности Министарство рударства и енергетике је показало кад смо прихватили позив да учествујемо на скупу који је организовала управо Српска академија наука и уметности (САНУ), где смо разговарали директно и отворено, верујући да је САНУ установа која поштује чињенице и која треба да буде активан учесник у расправи о овом пројекту. Нажалост, у пракси смо видели да су и многи појединци из академске заједнице, па и нека удружења, излазили са одређеним ставовима који нису поткрепљени чињеницама и аргументима. Ипак, верујем да расправа у јавности томе и служи, да отклонимо све нејасноће и заблуде и да на крају донесемо одлуку која ће бити у најбољем интересу развоја и грађана Србије, који ће и сами учествовати у доношењу ове одлуке. Став државе је јасан од самог почетка – инсистираћемо на поштовању свих домаћих стандарда, као и стандарда које прописује ЕУ са аспекта заштите животне средине. Ту смо да одговоримо на сва питања и дилеме, било стручњака, било грађана, али нећемо ћутати на неаргументоване тврдње, а нарочито нећемо ћутати на неистине. А управо је неистина било много, од тога како ће бити затроване реке и земља, да ће се рудник простирати на 40 квадратних километара, што је 400 пута више од реалне површине подземног рудника, да ће десетине хиљада људи морати да се исели, да ће од Мачве бити направљена пустош.
Зашто представници државе, министарстава рударства, заштите животне средине, пољопривреде, бриге о селу не посете Лозницу и села горњег Јадра да информишу народ о позитивним или негативним ефектима евентуалног отварања рудника? Грађани најчешће кажу да “нису довољно информисани”, многи су збуњени и не верују никоме.
– Од како смо преузели ово Министарство, потпуно смо отворени према свима који нам се обрате. Одговарамо свима без обзира на тему и повод и не правимо разлику да ли је у питању нека институција или организација или грађанин или грађанка као појединци. Тако радимо и кад је реч о пројекту “Јадар”, али треба рећи и да у овом пројекту држава није носилац пројекта или инвеститор, већ пре свега контролише да ли су испуњени сви услови постављени законом. Поступак доношења планских докумената, као и налази студија које се израђују у припреми пројекта, подразумевају учешће јавности. Колико сам упозната, представници компаније “Рио Тинто” која развија овај пројекат, такође, разговарају са грађанима на терену о свим битним аспектима пројекта. Нажалост, чињеница је да су грађани затрпани и великим бројем неистина, полуинформација, које долазе од представника опозиције, квазиеколога, делова цивилног друштва који се противе пројекту, а који утичу на то да грађани сматрају да нису довољно информисани. Они који се служе лажима и обманама, који су преко ноћи постали еколози и покушавају да монополишу питање које се тиче сваког грађанина и грађанке ове земље, наносе штету и самој идеји борбе за здравију животну средину, која треба да буде заједничка брига свих нас. Као министарство трудимо се да, колико можемо, реагујемо на сваку неистину која се појави, управо да бисмо спречили да “хиљаду пута поновљена лаж постане истина”. Наставићемо тако и убудуће, јер нам тек предстоји усвајање најважнијих докумената за овај пројекат, који ће бити предмет велике пажње јавности.
Како коментаришете понуде упућене Вама, председнику Србије Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић да ће вам мештани поклонити земљу и куће у Горњим Недељицама да се доселите и живите поред рудника?
– Причу о тапијама на парцеле у Јадру лансирали су људи који су се представљали као еколошки активисти, а заправо су преко екологије тражили себи улаз у политику. Да не буде забуне, сви имају право да се баве политиком и да свој програм кандидују на изборима, али за то треба да оснују странку, а не да се представљају као еколози. Представници државе нису ту да би им неко нешто поклањао, већ да би стварали услове да грађани у сваком месту у Србији имају боље услове за живот и да се као земља развијамо. У том смислу, посао државе је да осигура да буду испуњени сви услови кад је реч о заштити животне средине пре него што неки пројекат почне да се реализује, као и да контролише да ли се постојећи рудници у свему придржавају закона.
Какав је Ваш став – треба ли Србији рудник јадарита, а ако треба, зашто?
– Јадарит је јединствени минерал и његова експлоатација, под условима који задовољавају највише захтеве заштите животне средине, значила би много за развој рударства због најмодернијих технологија које би се примењивале, али и за укупан економски развој. Нико не жели да Србија буде земља у којој се само вади руда и производи сировина, већ желимо да имамо читав ланац вредности укључујући и фабрику за производњу литијумских батерија и фабрику електричних возила јер на тај начин можемо да максимално искористимо сав потенцијал овог пројекта. Ако говоримо о утицају на БДП од 20 одсто, говоримо о пројекту који значи не само развој једне привредне гране или једног округа, већ подизање економије читаве Србије.
Каква је Ваша порука мештанима села у горњем Јадру где би био отворен рудник? Да ли они заиста имају разлога да брину о својој будућности и животној средини?
– Моји преци су из овог краја и према њему имам посебан однос. Желим да се он развија и да у њему стасавају нове генерације које ће ту видети своје место за живот. Још једном понављам, ова држава не ради против својих грађана и неће дозволити да се било шта уради што је против њихових интереса, а нема већег интереса од здравља људи и здраве животне средине. Пројекат “Јадар” јесте развојна шанса за читав овај крај, за економски бољитак и задржавање људи у овом делу Србије. Заједно ћемо радити на томе да ту шансу искористимо тако да развој пројекта не нарушава животну средину и услове за живот људи, да се поштују стандарди заштите животне средине и обезбеди здрав и безбедан живот становништва у околини. Позивам грађане и грађанке да се што више укључе у процес израде студије утицаја, да дају своје сугестије, примедбе, ставове, који ће помоћи да дођемо до квалитетнијих решења, јер овај пројекат је, пре свега, развојни, за целу Србију, а нарочито за крај који располаже јединственим минералом јадаритом.
ЕЛН
Фото: Министарство рударства и енергетике
НАПОМЕНА: Интервју са министарком Михајловић објављен је у штампаном издању ЛН 26. новембра у броју 715
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (6) – Нико нема право да расељава људе
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (5) – Не постоји еколошки рудник
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
