НАШИ СМО – Буна

НАШИ СМО – Буна

Ако би неко вратио календар само две године уназад, схватили бисмо да ова 2021, као ни претходна, нису најгоре, најлуђе, најнепредвидљивије или најшокантније. Наравно, не треба сметнути с ума садашње свакодневне извештаје о преминулима због ковида-19, што апсолутно није за поређење са било чим, али да је лоших година било за нама, то се не може оспорити, како код нас, тако и у свету.

Ето, баш те 2019. године десила се турска офанзива против Курда у Сирији, ратовало се, Брегзит се увелико крчкао и само се чекало када ће прекипети преко ивице европског лонца и Велика Британија изаћи из ЕУ, а шеснаестогодишња Грета Тунберг јавно је дигла глас за спас планете. Сигурно се сећате како је ова млада Швеђанка протестима које је сама покренула испред шведског парламента, скренула светску пажњу на хитност деловања у борби против климатских промена. Брзо је успела да покрене милионе младих широм света да се придруже њеном покрету “Петак за будућност” због чега је од стране америчког магазина Тајм проглашена за личност године. Девојчица је подстакла ученике из 185 земаља на највећи светски протест за климу у Њујорку уочи Генералне скупштине УН а светским челницима са говорнице у Њујорку упутила је љутито питање – “Како се усуђујете?”.

Наравно, буна је било и пре и после, биће их, вероватно, док је планете, али да уместо на “дахије” народ устаје против “мера Кризног штаба”, уведених као јединог изнетог решења у борби против пандемије коронавируса, тешко се могло донедавно и помислити, поготово на тлу ЕУ. А, ето, баш тамо је протеклих дана више него врело.

– Европа “кључа” због ковид потврда: – Сукоби са полицијом, хапшења, гађање ватрометом, паљење возила. – Хаос у Холандији. – У Бечу масовни протести против локдауна и обавезне вакцинације. – У Србији мање пацијената у болницама, – У Израелу почела вакцинација деце млађе од 11 година. – У болници у Београду од ковида преминула беба…


Ово су само неки од наслова које смо протеклих дана могли прочитати или чути. Ваксери и антиваксери су из дана у дан све удаљенији једни од других, не само као вакцинисани и невакцинисани, већ као људи. Буне се људи против ограничења било које врсте, траже слободу кретања, желе да живе, док на другој страни бројка оних који више нису живи не опада брзином коју бисмо сви прижељкивали. Недоумице, нејасноће, недефинисаност, штуро објашњење, постало је део свакодневице, а народ к’о народ, увек воли да нађе своју страну у таквим и сличним ситуацијама. Обичан човек се ломи из дана у дан “којем ће се приклонити царству”, а бројни “коментатори” ни секунду не мирују и непрестано засипају својим порукама по друштвеним мрежама. Ни лекари и остали медицинари нису поштеђени у поделама, ни тамо сви не мисле исто. Зноје се под скафандерима, ризикују своје здравље, али и даље неће сви олако да прихвате да је “само” вирус крив за овакво стање.


Човек нема више с ким да поприча о скупоћи која неосетно окупира рафове, а наше потрошачке корпе за исте паре остају све празније. Немаш коме да се пожалиш, не усуђујеш се чак ни помоћ некоме да понудиш јер реакције у лудом времену не могу бити другачије него луде. И, да, свако мисли да је најинформисанији, најпаметнији и најдоследнији у праћењу својих идеала, несвестан да неког другог може повредити управо због таквог свог става и понашања. Буна се дигла на више фронтова, једни су против “закључавања” и вакцинисања, други против отварања рудника јадарита и доношења закона о експропријацији и референдуму, трећи против изградње београдског метроа, четврти су за а пети против Вучића и таквим клацкалицама краја нема. Свако има своју страну. Нажалост, да све ово оставља и споредне тешке последице, јасно нам је из дана у дан. Трагедије се дешавају у саобраћају, деца дижу руку на своје младе животе, педофили не штеде ни блиску малолетну родбину. Можете ли и замислити како би данас, у време безброј ТВ канала, националних и свих других, слепи Филип Вишњић уз гусле опевао догађаје који нас сустижу из дана у дан. Колико би стихова морала да има нека песма слична “Почетку буне против дахија”? Извесно је само да би почетак и данас остао исти – Боже мили, чуда великога!

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Милионче

НАШИ СМО – Вишак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )