ЈАДАРИТ: ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (1) – Благостање или депонија Европе

Приближавање рока за отварање рудника јадарита на територији Града Лознице отвара све више питања и страховања грађана да би штета по здравље људи и животну средину могла бити неупоредиво већа од економске добити. Реализацијом овог пројекта желимо да се приближимо том одговору кроз јавни дијалог у којем ће учествовати све заинтересоване стране – шта тачно доноси евентуална експлоатација јадарита, бољитак или еколошку катастрофу

Лозница спада у ред средње развијених градова, а републичка и локална власт верују да ће долазак “Рио Тинта” и почетак експлоатације литијума врло брзо препородити не само долину Јадра, него и цело Подриње. Поучени лошим искуствима из претходних 150 година када се град развијао кроз рударство и индустрију претварајући се у еколошку црну рупу Европе чије се последице и данас осећају, грађани су се побунили и сваким даном расте отпор према доласку компаније “Рио Тинто” која вуче веома лошу репутацију из других делова света где се, такође, бавила рударством.

И док, још увек, без опипљивих аргумената до Лознице стижу уверавања из “Рио Тинта” да ће у раду примењивати највише еколошке стандарде, а из Владе Србије да ништа неће бити учињено на штету животне средине, грађани Лознице кажу да су слична обећања добијали и ранијих деценија и да су остављани на милост и немилост неодговорним компанијама, а да су на крају иза њих “поспремали” они и држава, као и да за нарушавање њиховог здравља никада нико није одговарао. Неки од тих проблема су и даље актуелни.

Зајача, “Вискоза”…

Иза некадашњег РТБ “Зајача”, највећег произвођача антимона у Европи, који је приватизован 2006. године, остала су затрпана рударска окна са свом опремом, депоније и јаловишта. Нови власник, компанија “Фармаком”, није ни покушавао да поново отвори окна већ се определио да топи олово из старих акумулатора. Иза њега за само неколико година остала су још два јаловишта надомак центра села, а на депонији која се простирала на неколико десетина хектара, око 600 хиљада тона огарака и шљаке антимона, олова и осталих тешких метала. За санацију из буџета Србије 2016. године издвојено је 216 милиона динара, али санација још увек није у потпуности завршена.

То, међутим, није био и најскупљи цех – платили су га мештани Зајаче, најпре бројни рудари са тешким обољењима проузрокованим тровањем крви тешким металима, а 2011. откривено је олово у крви њихове деце и унука. Рађено је неколико анализа, а мерења су показала присуство олова у крви од 10 до 41 микрограм по децилитру крви, а чак код 87 одсто деце граница је била прекорачена. Због високих концентрација тешких метала и бактерија, у Зајачи је 2014. потпуно забрањена употреба воде са сеоског водовода. Локална самоуправа  је била принуђена да изгради нову водоводну мрежу и у Зајачу доведе воду из градског водовода. Поплава је 2014. покренула јаловиште на Столицама са 1,2 милиона тона опасних тешких метала попут олова, арсена и антимона. Изливање је почело 20. маја и до 10. септембра око 30 до 40 процената загађене јаловине излило се у Костајничку реку и касније доспело у Јадар и Дрину. Тешким металима тада је загађено и око 360 хектара поплављеног пољопривредног земљишта. У извештају Светске банке, ЕУ и УН, ова локација била је истакнута као један од највећих, ако не и највећи еколошки проблем изазван поплавом 2014. године. Коначна санација јаловишта рудника Столице почела је у лето 2016. и окончана је после неколико месеци рада. Тај посао је финансиран из републичког буџета. За тровање људи и животне средине нико није одговарао. Према најновијим информацијама, нови власник Рудника и топионице “Зајача” такође планира да се бави рециклажом старих акумулатора, односно производњом олова из секундарних сировина.

И иза “Вискозе”, хемијског гиганта који је подигао модерну Лозницу, остали су бројни  проблеми. Град је пола века трован опасним материјама као што је угљен-дисулфид (CS2), а након пропалих приватизација, у складиштима је остало 550 тона CS2. Измештање је платила Република Србија, али тај посао никада није изведен до краја. У необезбеђеним складиштима остало је више тона разних других опасних хемијских материја. 

Од 2004. до 2019. године  грађани Лознице су живели у страху од изливања цијанидне соли из буради у кругу пропале Фабрике аутотракторских кочница у центру града. Ни тај проблем нису решили ни стари ни нови власници фабрике него држава новцем свих грађана Србије. Нити је било ко одговарао због изазивања опасности по животе људи.

Тежак мираз

У таквим околностима грађани су са већим подозрењем почели да прате и истражују све што је везано за налазиште јадарита у долини Јадра, али и прва упозорења домаћих стручњака да би експлоатација те руде, из које би се издвајли литијум и бор, била под бројним ризицима и несагледивим последицама по животну средину и здравље људи. Пуних 15 година, колико су трајали истражни радови, до јавности су стизале врло оскудне званичне информације, а тек у марту прошле године, пошто је држава донела Просторни план посебне намене “Јадар”, видело се да је за експлоатацију потребно скоро 294 квадратна километара на територији Лознице и Крупња. Оно што изазива посебну забринутост јесте и изградња постројења на обали Корените које ће користити 100 вагона сумпорне киселине, натријум-хидроксида и хлороводоничне киселине. Како се спомиње у јавности, рудник ће црпети и воду из Дрине и то цевоводом пречника једног метра, кроз који би се вода из ње довела и користила за прераду литијума. Након тога, та отпадна вода ће се испуштати у Јадар, па у Дрину а извесно је да ће речним током стићи и до Црног мора.



Врло брзо грађани су се организовали и покренули протесте тврдећи да јавна расправа није била добро организована јер је недостајала Студија утицаја на животну средину. Они тврде да ће се за сваки килограм литијума депоновати 50 килограма отровне шљаке чиме ће се Србија претворити у индустријску депонију Европе. Планирано је да се расели 80 домаћинстава, одузме 300 хектара пољопривредног земљишта од 335 власника и изгради депонија на најплоднијем земљишту дужине 2.000 метара, ширине 500 и висине 40 метара. Такође, грађани упозоравају да рудник може да угрози и међународно подручја птица и биоразноликости на планинама Иверак и Цер.

Посебну забринутост Лозничани, али и део стручне јавности, изражавају за старо археолошко налазиште “Пауље” где се налази и 50 великих тумула од којих је до 2019. истражено  свега 27.  Тај локалитет се сматра најзначајнијим археолошким налазиштем из позног бронзаног доба у Србији и једно од најзначајнијих у ширем региону средњег Балкана. Зато се често потеже за аргументом да су због рудника ове компаније у западној Аустралији уништене пећине Абориџина старе 46.000 година које припадају и светској културној баштини.

“Да сачувамо Европу”

Да ће будући рудник променити начин и квалитет живота људи не само оних који ће бити присиљени да се иселе, него и оних који остану да живе у тој зони, упозоравано је на протесту 29. јула ове године  уочи заседања Скупштине града на којој је усвојен предлог одлуке Просторног плана Лознице. Грађани и организације дигли су глас против документа којим се, како тврде, “широм отварају врата реализацији пројекта “Јадар” и евентуалном отварању рудника компаније “Рио Тинто”, али су га одборници изгласали.

Захтеви противника рудника иду од мораторијума на даља поступања све док не буде објављена студија утицаја на животну средину, до потпуног одустајања од давања концесија “Рио Тинту”. Из “Рио Тинта” стижу уверавања да је израда студије у току, да ће садржај тешких метала у индустријском отпаду бити приближно исти садржају који је присутан у земљишту, да ће одлагалиште бити обложено непропусним материјалом који ће штитити подземне воде и земљу као и да су спремни да дају одговоре на сва питања грађана.

Новинари немају приступ разговорима, а “Рио Тинто” са медијима комуницира углавном преко саопштења. Са друге стране, локална удружења грађана и еколошки покрети тврде да не добијају позиве за дијалог и да се он одвија у контролисаним условима, само са председницима месних заједница и грађанима који се не противе отварању рудника. Тренутно је “статус кво”, држава и компанија тврде да ће све бити рађено по највишим еколошким стандардима, а из више удружења грађана забринутих за будућност животне средине у долини Јадра, али и Србије, поручују да рудника “неће бити”. Одговора ко је у праву за сада нема, а у међувремену је “Рио Тинто” кренуо у офанзивнију медијску кампању под слоганом “Заједно имамо шансу да сачувамо планету”  којим позива грађане Србије да заједничким снагама обезбеде опстанак наше планете.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПРВА ОМЛАДИНСКА ЛИГА – Повратак у колосек

МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА – Само да заживи

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″