КЊИГА О ЛОЗНИЧКОМ ПОЗОРИШТУ – Сећање на људе и традицију

КЊИГА О ЛОЗНИЧКОМ ПОЗОРИШТУ – Сећање на људе и традицију

У Вуковом дому културе синоћ је представљена књига „Ево нам театра и у Лозници нашој“ Зорана Грујића, дугогодишњег члана позоришта КУД „Караџић“, глумца, редитеља и секретара друштва. У овом капиталном издању, како је рекла Мирјана Пејак, директорка издавача, Библиотеке Вуковог завичаја, сабране су деценије рада заљубљеника у театар, али и хронологија културног живота Лознице и Јадра, од проте Игњата Васића до данашњих времена.


Публика је најпре видела кратки документарни филм о историјату позоришта у Лозници, а о књизи су потом говорили Драган Тошић, председник КУД „Караџић“, и аутор Гријић, док је као гост вечери своје задовољство због објављивања књиге изразио и Душан Глигорић, најстарији члан позоришта.

– Пре 82 године сам дошао у позориште и мој отац Воја ми је био први редитељ. Глумио сам и после рата, али су онда дошле студије и напустио сам позориште, али никад нисам заборавио „Караџић“ нити га могу заборавити. Моји родитељи су позоришни људи, отац се бавио и режијом и у то време су били близу стварања професионалног позоришта. Пошто је Зоран Грујић сада довео позориште до сличне тачке, желео бих да оно што пре прерасте у професионално јер вреди. Лозница као град који је пре 170 година имао своје позоришне представе свакако заслужује то много више од неких других градова који га већ имају – поручио је Глигорић, најављујући ускоро излазак и своје нове књиге о згодама и незгодама наших грађана, сабраних у збирку од 77 анегдота.

Објављивање књиге финансијски је подржало Министарство културе и информисања и она, како је рекао аутор, у првом делу говори о периоду настанка позоришта до краја другог светског рата, али и садржи попис свих учесника и представа не само у продукцији КУД „Караџић“, већ и свих осталих дружина које су се бавиле позориштем у Лозници.

– Ово је једна прича о 170 година позоришног живота у нашем граду. Период од 1850. до почетка Другог светског рата има најмање сачуваних података јер је доста архиве и докумената спаљено. Познато је да је „Караџићу“ суђено 1915. на Бањалучком процесу зато што су неки чланови помагали Младу Босну и што су обезбедили преноћиште Гаврилу Принципу пре његовог одласка у Сарајево. За време окупације био је забрањен рад друштву и зато нема довољно детаља о том времену. На почетку књиге сам и навео да она није научно-историографска и у потпуности целовита монографија, али је зато други део знатно садржајнији. Књига коју сам написао треба да буде иницијална каписла за некога да даље истражује, а, можда, то будем поново ја – рекао је Зоран Грујић


Како је објаснио, доста података је добио од своје мајке која ј, као и отац, била дугогодишњи члан позоришта. Она му је давала смернице, подсећала на људе и догађаје, а Грујић истиче да је посебно значајно то што су у књизи пописане све премијере које су на сцени Вуквог дома културе изводили лозничко градско аматерско позориште, драмска секција РКУД „Вискоза“, позоришна група „Спона“, која је деловала у оквиру школе глуме Културног центра, као и драмски студио Гимназије „Вук Караџић“, основан 1999. године.

У знак поштовања, посебно место у књизи имају и преминули чланови, који су дали велики значај развоју позоришне сцене у граду.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВРЕМЕ – Захлађење уз кишобран

У СУБОТУ У ЛЕШНИЦИ – Михољски сусрети села

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

 

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )