КОРОНА ВИРУС И МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ: ПОСТ КОВИД СИНДРОМ – После короне остају “трагови”

Тачан механизам настанка синдрома названог продужени или пост ковид није још увек разјашњен, али се сматра да у његовом настанку могу имати улогу промене на малим крвним судовима, прекомерни имуни одговор, недостатак кисеоника или директно токсично дејство вируса на нервне ћелије. Др Јелена Екмешчић каже да се у Психијатријској служби Опште болнице у Лозници дијагностикују пацијенти који су, након тешких форми болести, развили разноврсне поремећаје а међу њима и стања која имају карактеристике посттрауматског стресног поремећаја или поремећаја прилагођавања

Од тренутка када је пандемија новог корона вируса обухватила планету и успоставила “нову реалност”, променивши, готово из корена, начин живота, поставило се питање како ће она утицати на ментално здравље људи. Један од опсежнијих истраживачких радова, објављен у Лансет психијатрији, априла ове године, наводи да свака трећа особа која је прележала ковид-19, шест месеци након болести има неуролошке или психијатријске сметње и то 17 одсто је било анксиозно, 6,5 је злоупотребљавало неку супстанцу, 5,4 одсто се борило са несаницом док је 1,4 одсто имало психотични поремећај. Истраживачи Оксфорд универзитета су дошли до сазнања да је петина инфицираних, обухваћених студијом, добило менталне проблеме у року од три месеца. Најчешће су испољавали анксиозност, депресију, несаницу и поремећаје сазнајних и интелектуалних функција који повећавају ризике за деменцију.

Пролонгирани стрес

Др Јелена Екмешчић са Одељења психијатрије лозничке Опште болнице каже за ЛН да се са сигурношћу може рећи да пандемија оваквог интензитета и трајања представља тежак, пролонгиран стрес који трпи комплетна популација и који носи са собом страх и стрепњу како за сопствени живот и здравље, тако и за чланове породице и блиске особе.

– Несигурност појединца појачана је недовољним или опречним информацијама које стижу из различитих извора. Рестриктивни стил живљења, ванредне ситуације, забране кретања и окупљања појачавају доживљај усамљености, беспомоћности. Угрожена је финансијска стабилност великог дела становништва, смањена је доступност здравствених услуга, отежано је лечење свих акутних и хроничних пацијената. Дуготрајним деловањем стресогених фактора исцрпљују се адаптациони механизми појединца и као реактивна стања се испољавају разноврсни поремећаји, анксиозни, депресивни, поремећаји прилагођавања, расте злоупотреба психоактивних супстанци, ремете се породични и радни односи и психосоцијално функционисање. На ове услове посебно су осетљиве специфичне категорије – стари, хронични болесници, особе са психичким поремећајима и болестима – каже наша саговорница.

Истиче да су изразито рањиве особе са психичким сметњама, посебно душевним болестима. Запажа се тренд да, услед деловања стресогених фактора, немогућности сталног лекарског надзора, одлагања контролних прегледа што често води ка нередовном узимању терапије, долази до погоршања која се често не могу на време лечити у амбулантним условима што условљава болнички третман и повећава притисак на болничке капацитете.

– Непсихотични поремећаји, анксиозни и депресивни пацијенти, у амбулантном режиму лечења, показују у значајном проценту погоршања условљена условима пандемије. Психијатријске службе у нашој земљи, па тако и Служба наше установе, улажу додатни напор да пацијентима пруже неопходне услуге, отворене су, посебно током периода ванредне ситуације, телефонске линије за пружање психолошке и психијатријске помоћи, саветодавни рад, терапијске интервенције код наших пацијената – каже она.

Посебна категорија пацијената су, како каже, особе које су прележале озбиљнију форму ковид инфекције или су лечени у болници, били прикључени на неки вид механичке вентилације. Висок проценат по живот опасних компликација доводе те пацијенте у стања изнимног страха од животне угрожености који је у психијатријском смислу један од најдубљих и најинтензивнијих доживљаја и, неретко, оставља дуготрајне или чак и доживотне последице, а понекад коренито мења личност особе.

– Тако се у Психијатријској служби Опште болнице у Лозници дијагностикују пацијенти који су, након тешких форми болести, развили разноврсне поремећаје, а међу њима и стања која имају карактеристике посттрауматског стресног поремећаја или поремећаја прилагођавања. У току лечења тешких облика болести, у болничким условима, са компромитованом дисајном функцијом и смањеним нивоом кисеоника у крви пацијената, примећена су, код извесног процента претежно старијих пацијената али и млађих болесника, стања измењеног квалитета свести, стања менталне конфузије, дезоријентисаности, психомоторне узнемирености и делирантна стања, што је медицински очекивано – каже Екмешчићева.

Симптоми продуженог дејства инфекције

Како каже, оно што се на почетку пандемије није могло наслутити а што се све чешће запажа у нашој клиничкој пракси, о чему говоре стручњаци широм света, јесте скуп симптома који се јављају након три недеље од инфекције и одржавају се недељама или месецима након инфекције корона вирусом а обухватају телесне, неуролошке и психијатријске симптоме.

– Тачан механизам настанка овог синдрома названог продужени или пост ковид није још увек разјашњен али се сматра да у настанку могу имати улогу промене на малим крвним судовима како у телу, тако и у централном нервном систему, прекомерни имуни одговор, хипоксија – недостатак кисеоника или директно токсично дејство вируса на нервне ћелије, уз психогене факторе – напомиње она.

Карактеристични симптоми пост ковид синдрома су телесни: општи умор и малаксалост, болови у зглобовима, мишићима и грудном кошу, отежано дисање и кашаљ, убрзани рад срца; неуролошки – главобоље, вртоглавице, губитак чула мириса или укуса. Психијатријски симптоми су најчешће проблем са концентрацијом, памћењем, присећањем, оријентацијом, описани од стране истраживача као “мождана магла”, поремећаји архитектонике сна, анксиозност и депресивни симптоми – снижено расположење, безвољност, губитак интересовања, доживљај безнађа, беспомоћности, неспособност радовања па повремено и појава самоубилачких идеја.

– Уочено је да се овај синдром, уколико се јави у позном животном добу, у коме се механизмом природног старења снижавају сазнајне и интелектуалне функције, може пацијенте да уведе у стање деменције са трајним, иреверзибилним оштећењима виших можданих функција – истиче наша саговорница.

Како каже, овај комлексан, недовољно познат, некада и тешко препознатљив проблем, захтева мултидисциплинарни приступ у лечењу. Улога психијатра у третману психичких симптома је, у зависности од интензитета и квалитета, од саветодавног рада и пружања подршке, до увођења медикаментозне терапије којом се успешно може третирати већина пост ковид психијатријских поремећаја.

– Служба психијатрије Опште болнице у Лозници за сада има капацитете да пружи одговарајућу помоћ свим категоријама пацијената погођених пандемијом ковид-19, у саветодавном, психофармаколошком, психотерапијском и психосоцијалном смислу – каже Јелена Екмешчић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – После месец дана у Лозници мање од хиљаду оболелих

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – Преминуло пет ковид пацијената

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″