ПРВА КЊИГА ЂОРЂА ВУКМИРОВИЋА – Траг за нова поколења

ПРВА КЊИГА ЂОРЂА ВУКМИРОВИЋА – Траг за нова поколења

У Библиотеци Вуковог завичаја данас је представљено ново издање „Од слободе до стратишта – устанак и немачки злочини у Јадру 1941. године“, књига штампана и објављена у суиздаваштву са Удружењем грађана „Меморијал Драгинац“, чији аутор је историчар Ђорђе Вукмировић. Због епидемијске ситуације изостало је уобичајено представљање пред публиком па су овом сусрету присуствовали само представници медија којима су се обратили аутор Вукмировић, Љубисав Рашевић, представник УГ „Меморијал Драгинац“, и директорка градске библиотеке Мирјана Пејак.


– Књига је настала на основу вишегодишњег истраживања по разним архивима у Шапцу и Београду, на основу дипломског рада који сам одбранио 2012. године пред комисијом у којој су били Мира Радојевић, Љуба Димић и Милош Ковић, као и мастер рада из наредне године који је носио наслов „Злочини у Јадру“. Идеја је била да све то објединим у монографију и за те потребе требало је истраживати још више и провести додатно време у архивима. Књига је написана 2019. године и требало је прошле године да буде објављена, али због пандемије то се десило сада и сматрам да је добро што се то поклопило са 80. годишњицом од страдања људи у јадарском крају 1941. године – рекао је Вукмировић.

Он је објаснио да су у књизи истакнута јунаштва наше војске и велике победе над много моћнијим противницима, као и последица тога које су се огледале у жестоком страдању цивила и 1914. и 1941.

– О овим догађајима се деценијама ћутало и у стручној литератури није се смело помињати ни прво ослобођење Лознице, ни страдање цивила, већ су она скрајнута због Крагујевца и централне манифестације СФРЈ у том граду. Тамо су додаване цифре, а Драгинац и стратиште у нашем Јадру није се помињало нити једном речју. Зато за писање оваквих књига треба бринути о архивској грађи, она је основа за историју као науку. Књигом смо расветлили устанак у Јадру 1941. и направили попис жртава. Ако нема пописаних имена, жртве као и да не постоје. Тачно се зна 2.677 имена људи, која су до сада пописана и зато их треба разграничити од стереотипа о 2.950 жртава. Драгинац је по апсолутном броју мање стратиште од Крагујевца, али у односу на број становника 1941. процентуално је знатно веће – објаснио је аутор.


Љубисав Рашевић се захвалио свима који су помогли објављивање књиге истичући да је првобитни план био да се она представи у Вуковом дому културе, али да је то, за сада, одлажено, као и представљање у Драгинцу и Музеју жртава геноцида у Београду. Мирјана Пејак је рекла да је књига капитална не само због аргументовано изнетих података о овој теми, већ и због пијетета према жртвама.

– Ђорђе је овим делом драгиначким жртвама подигао споменик за бескрај. Књига је подложна изменама у контексту допуне именима жртава и то је методологија која се користи и у Музеју Аушвиц. Не смемо заборављати претке и страдале суграђане јер свако ћутање је нека врста саучесништва у злочину – поручила је директорка библиотеке.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ ГРАДА И УГ БИЦИКЛО – На пролеће јавни сервис бицикала

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА БОЈА НА ЛОЗНИЦИ – Дрина је била кобна за турску војску

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )