У МУЗЕЈУ ЈЕЗИКА И ПИСМА – Завршена изложба о нематеријалном наслеђу

У оквиру пројекта „Приче о нематеријалном културном наслеђу, преношење знања између носилаца, стручњака и чланова локалних заједница“, који је подржало Министарство културе и информисања, у Музеју језика и писма у Тршићу данас је затворена изложба „Нематеријално културно наслеђе Србије“ Центра за нематеријално културно наслеђе (ЦНКН) при Етнографском музеју у Београду. Изложба је у музеју била постављена у протеклих месец дана.

Овим поводом одржана су и два предавања на тему очувања нематеријалног културног наслеђа, а домаћин скупа био је Центар за културу „Вук Караџић“.

– Овај пројекат се одвија до краја године у Музеју језика и ми смо у оквиру њега имали могућност да у различитим периодима чујемо различите приче о нематеријалном културном наслеђу и како га доживљавају људи који се њиме баве. Данас су нам колегинице из Етнографског музеја у Београду говориле о томе како наше „живо наслеђе“ може бити уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије или на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, као и које су улоге нас као појединаца, носилаца наслеђа и чланова локалних заједница у очувању сопственог културног наслеђа – рекла је Ана Чугуровић, кустос Музеја језика и писма.

Кустос Данијела Филиповић, ауторка изложбе и координаторка ЦНКН, и Наташа Младеновић Рибић, кустос ЦНКН при Етнографском музеју у Београду, објасниле су да изложбом представљају све елементе који су до сада уписани у национални регистар нематеријалног културног наслеђа и да их је тренутно 54.

– Важно је да разговарамо о овој теми јер лознички крај је један од оних који има највише елемената уписаних у национални регистар. Још по оснивању, 2012. године у њега су уписани Вуков сабор и обичај изливања ратарских свећа, а потом и петровданске лиле и крстови од времена. То сведочи о живој активности овог краја и људи из лозничког Центра за културу с којим одлично сарађујемо. Установе културе и музеји имају улогу очувања наслеђа, али је посебно важна и улога носилаца тих елемената наслеђа. Локална заједница треба да брине о својим елементима, свесна да то има национални значај. Неки елементи ће бити кандидовани и за Унеско, али је важно да представљамо наслеђе и подстичемо носиоце да га сачувају. Изложбе и радионице су само неки од начина да се то очува – рекла је Данијела Филиповић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Најмање новозаражених у последњих пет недеља

”ПЛОДОВИ РАЂЕВИНЕ” – Кад Вук кува срнетину

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″