”ПЛОДОВИ РАЂЕВИНЕ” – Кад Вук кува срнетину
Када су пре две године обећали да ће следећи ”Плодови Рађевине” бити још бољи, разноврснији, са више излагача и посетилаца организатори ове манифестације нису причали празну причу. Једино у чему су погрешили била је година у којој ће осми пут ”Плодови Рађевине” окупити људе у Крупњу.
Прошле године манифестација је одложена због епидемије коронавируса, али ове није и на платоу испред Библиотеке ”Политика” јуче се нашло више од 80 излагача из разних крајева Србије и велики број посетилаца.
Младен Стефановић, директор Туристичко-спортске организације Крупња (ТСОК), која уз покровитељство Општине Крупањ и подршку Библиотеке ”Политика” приређује ову манифестацију, каже да је октобар управо најлпеши период да се представи све оно на чему током пролећа и лета раде вредни домаћини Рађевине, али и других крајева земље.
– Рађевина је да рађа, Крупањ да буде крупно и ево где данас имамо прилику да се уверимо у истинитост те крилатице. Ова манифестација потекла је од нешто скромније ”Кромпиријаде” и већ одавно пробила је оквире Рађевине тако да нам гости долазе из целе Србије. У последње време можемо чути и да је сеоски туризам помодарство, али то јесте најбољи начин да се одморите, упознате традицију краја у којем боравите и пробате тамошњу храну. Ми кроз ”Плодове Рађевине” данас промовишемо и наш пројекат ”Највећа пијаца на свету” дуга 300 километара и ускоро ће бити покренута апликација путем које ће домаћинства моћи да продају своје производе, али и купци да пронађу оно што им је потребно – каже Стефановић.
У ТСОК-у не мирују, са завршетком ”Плодова” креће осмишљавање нових пројеката. Ове седмице у Крупањ би требало да стигне 40 електричних бицикала којима ће туристи, али и мештани моћи да обилазе крај, а у плану је и даље унапређење спортске инфраструктуре.
”Плодове Рађевине” отворила је народна посланица Ивана Поповић изразивши задовољство што су се у Крупњу људи окупили у добру, да се упознају и размењују искуства.
– Ово је плодно тле на којем рађају здрави сочни плодови воћа и поврћа и место где се рађају добри људи. Читава наша западна Србија била је неоправдано дуго година у запећку, заборављена, али је вредним радом и наша Рађевина опстала. Данас можемо да се похвалимо да свакодневно настају нови путеви, отварају се нова радна места и гради се будућност за наше грађане. Свака друга малина у Холандији долази из Србије. Ове године малина је донела добар приход и у томе треба да уживамо, али никада не смемо да заборавимо како је било раније и колико је труда уложено. Пред нама су године још већег рада, долазе још плоднија времена и зато нека се окупљамо у слози, а ”Плодови Рађевине” нека буду повод да застанемо, сетимо се шта смо урадили и обећамо да ћемо следеће године бити још бољи – поручила је Поповићева.
Што више посетилаца, то је више и купаца, слажу се излагачи, а ове године, као, чини се, никада пре било је оних који су дошли да виде изложено, али и да пазаре.
Максимовићи из Богоштице не пропуштају ”Плодове Рађевине” па су и ове изложили првенствено мед и друге пчеларске производе, али и ликере и у меду кандирано воће. Кажу, међутим, да је година била јако тешка за пчеларе, али да ни претходна није била лака, а предвиђају да се ни наредна неће разликовати.
– Како се клима променила, тако су настали проблеми за пчеларе. Цена меду је порасла, тегла је између хиљаду и 1.200 динара, али није проблем у цени него у томе што смо сиромашно подручје. По реалној цени мед нико не би могао да купи. Он јесте здрав и сви то знају, али било би добро тек када би се некако мед и новчаник могли поклопити – кажу Максимовићи.
На штанду 18 врста сушеног воћа у меду, полен, прополис, перга – један од најздравијих пчелињих производа, а најбољи купци су, кажу, студенти који по дипломирању носе кандирано воће или медовачу професорима на дар.
Лозничанка Верица Бојић изложила је џемове, слатка, сокове, ликере, зимницу… Све, каже, без конзерванса и справљено уз много труда.
– Била је тешка година па је исто тако тешко доћи до воћа и поврћа, а цене су прејаке у односу на лане па је и коначни производ морао да поскупи. Ипак, када се све сагледа, и уложени труд, исплативије је купити готово него сам спремати – каже Бојићева.
Одмах испод платоа, у кориту реке нанизали се такмичари кулинари па све мирише од ”рађевских верига”. Неко справља гулаш, неко гљиваш, има и пасуља, а само у једном котлићу рибљи паприкаш. Из Лајковца стигла дружина, а Вук Ђорђевић, рецимо главни кувар, каже да су дошли због изложбе фића, али кад су чули да ће бити и ”гулашијаде” обрадовали су се јер иду често на такмичења и никада ништа не освајају.
– Ми смо ту због дружења, спремамо класичан гулаш, мало дивљачи, јунетина, зачини и понека гљива, али свако има свој укус па тако и они који оцењују. Када је дивљач у котлићу треба око три сата да се спреми јело, а без ње пола сата мање. Никакве кулинарске тајне немамо, а најважније нам је да се добро проведемо, а овде је све фантастично, од манифестације до времена – каже Вук који у котлићу меша срнетину.
На другој обали поређане фиће разних боја и дотераности, а црвени до мостића блиста и на крову носи, кромпир и сламу пуну разних плодова.
– Родила се љубав према ”фићи” још у средњој школи и то на први поглед. Провозао сам другарову ”фићу” и рекао себи – купићу је и ја. Тада то нисам могао да приуштим, али сам после почео да радим, зарадио неке паре и купио је за 350 евра. Онда је кренула потрага за деловима, седиштима, потрајало је то годину и по, две и на крају смо је саставили и регистровали. Ишли смо њоме и на море пре две године и само нам је једна прирубница отишла у Пријепољу, а после смо наставили нормално и ниједном није прокувала. Моји другари имају новије аутомобиле, али ја привлачим више пажње и људи су одушевљени када виде ”фићу” – каже Крупањац Никола Степић, рођен 1994, а власник ”фиће” из 1983.
На ”Плодовима Рађевине” и најмлађи су имали свој кутак за забаву, али су ове године и најјачи добили својих пет минута. Заправо, такмичење за најјачег човека Рађевине трајало је дванаестак пута дуже, привукло доста гледалаца и донело пехар у руке седамнаестогодишњег Владимира Дамјановића из Бањевца. Надметање је предводио познати српски ”стронгмен” Александар Филиповић који каже да је поред повлачења аутомобила тешког две тоне, превртања 150 кг тешке гуме, ношења друге гуме око врата и дизања балвана од 105 кг придодато и традиционално бацање камена с рамена.
Шампион Владимир коначну победу најавио је већ најбржим повлачењем аутомобила, а успешан је и упоран био и потом. Каже да су исхрана и суплементи најважнији за јачање мишића, а, иако је још средњошколац, већ две године ради и као тренер.
Да дан буде потпун побринули су се и фолклорни ансамбли из Крупња и Љубовије, а забави је допринео и локални СМС бенд. Када се подвуче црта, киша је стала када је требало, сунце је грануло па је било и топло, свако је могао да пронађе оно што га је занимало, задовољни су отишли и посетиоци и излагачи, неки нису морали много ни да се пакују јер су продали скоро све што су донели, а организатори су себи задали тежак задатак, приредити наредне године још успешније ”Плодове Рађевине”.
Победници
На ”Плодовима Рађевине” деле се и награде. ”Кржавци” су победили на квизу за основце ”Малци зналци”, а сви учесници добили су пакетиће, Стефан Николић из Ћуприје добио је сувенире за најлепшег ”фићу”, исту награду понео је и Крупањац Зоран Костић за најлепши штанд, Борко Павловић из Брштице имао је највећу бундеву и добио прскалицу, а најјачи Дамјановић уз пехар је добио и стотину евра. Екипа Ђорђа Костадиновића добила је шерпу, кутлачу и вaрјачу за трећепласирани гулаш, тим Александра Тадића и Драгише Јовичића однела је котлић са троношцем за друго место, а екипа Јање победила је и добила мини шпорет. Лајковчани су били задовољни испуњеним даном, таман како и треба да буде.
Н. Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУДБАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Лозничанима бод против Кабела
БАЛКАНСКО ПРВЕНСТВО У КАРАТЕУ – Тамара првакиња Балкана
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
