ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА БОЈА НА ЛОЗНИЦИ – Дрина је била кобна за турску војску

Полагањем венаца на гроб војводе Антонија Анте Богићевића у капели поред Цркве Покрова Пресвете Богородице данас је обележена 211. годишњица Боја на Лозници вођеног октобра 1810. године и у ком је српска војска извојевала једну од највећих победа у Првом српском устанку. У име Града Лознице, који је уз Центар за културу „Вук Караџић“ организатор церемоније, венац су положили Дејан Сталовић и Љубинко Ђокић, помоћници градоначелника, као и представници Центра за културу и Удружења грађана „Војвода Антоније Анта Богићевић“. Љубинко Ђокић је подсетио да се становништво Јадра у жељи да се ослободи турске власти масовно дигло на устанак и да је устанике предводио Ђорђе Обрадовић Ћурчија, а после његове смрти Анта Богићевић.

– Ови наши крајеви, Јадар, у то доба био је у оквиру зворничког санџака, односно босанског пашалука. Нису се Турци хтели одрећи наших делова јер су ту убирали дажбине, али и имали погодан терен за упад у централну Србију. Устаницима није било лако, али су одолевали турским нападима и 1808. и 1809. године, а онда и у највећем боју 1810. Тада су Турци мобилисали близу 40.000 војника и опколили око 1.200 Антиних устаника. Морао је да тражи помоћ од Шапца и Ваљева, а онда се Карађорђе вратио из Варварина и повео десет хиљада бораца, без којих се није могла извојевати борба. Бој на Лозници је у историјском смислу био исцртавање западних граница Србије, иако су ови крајеви 1833. припојени Кнежевини Србији. Данас, 211 година касније, Србија дипломатским путем исцртава јужну границу, а ми у Лозници се боримо да будемо на услузи народу, да исцртавамо што више путне и енергетске инфраструктуре, да проширујемо капацитете дечје установе, обнављамо болницу, спортске објекте и школе. Увек ћемо поштовати наше претке, али се морамо борити и за будуће генерације – поручио је Ђокић.

Горан Вилић, кустос историчар и управник Музеја Јадра у Центру за културу, подсетио је на још неке историјске детеље у вези са „битком на Тичар пољу“, указујући да се одлучујућа борба водила 17. и 18. октобра по новом календару и да је она била једна од најзначајнијих из Карађорђевог времена.

– Пре две године смо успели да у календар значајних датума нашег града уврстимо и овај, не рачунајући обележавање 200. годишњице, када је 2010. године организована спектакуларна церемонија. У договору са Градом, од пре две године обележавамо 18. октобар, датум када је и решена битка. О боју су многи писали, савременици устанка сматрају да је значајан као и бој на Мишару, а француски извори кажу да се тада српска војска сукобила с турском и да је Дрина за Турке била фатална. Значајну улогу у припреми боја имао је и сам Карађорђе, али је пресудно било то што је Анта Богићевић са устаницима дочекао турску војску и одолевао јој 12 дана. Завршна борба трајала је осам сати, а последња два сата није било пуцњева из кубура и топова, већ су се борили сабљама, прса у прса. Овај бој је зауставио надмоћну турску војску, а турске паше затражиле су примирје до Ђурђевдана – рекао је Вилић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – Преминула четири ковид пацијента

”ПЛОДОВИ РАЂЕВИНЕ” – Кад Вук кува срнетину

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″