ДРУГИ ПРОГРАМ ЦВИЈИЋЕВИХ ДАНА – Кренуо из Лознице и стигао до Сорбоне

ДРУГИ ПРОГРАМ ЦВИЈИЋЕВИХ ДАНА – Кренуо из Лознице и стигао до Сорбоне

У Сталној поставкци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић данас је гостовао др Стеван Станковић, професор емеритус Географског факултета Универзитета у Београду, који је читав радни век посветио истраживању рада и живота Јована Цвијића. Он је представио своју књигу „Јован Цвијић, од Лознице до Сорбоне“, чији је издавач лознички Центар за културу.

– У књизи на више од 400 страна говорим о Цвијићевом путу из родне Лознице до Сорбоне и титуле научника светких размера. Хтео сам да то буде хронолошки, од његовог детињства и школовања у ОШ „Анта Богићевић“, даље преко Шапца, Београда, Париза до поновног враћања у Београд где ради на факултету, Академији, Српском географском друштву, свим институцијама које постоје и данас. Тежио сам да нађем литературу оних људи који су га познавали и који су о њему истинито писали. Међу њима је и Милутин Миланкоћ који каже да су његове готово свакодневне шетње с Јованом биле за њега велика школа. Миланковић се радовао што га је Цвијић позвао да из Беча дође у Београд. То су величине на које указујем у књизи, цитирам њихове речи и оних који су га истраживали. Углавном су то похвале, али цитирам и оне који су негативно говорили у Цвијићу, али увек полазим од тога да га они нису довољно познавали. Цвијић нам је оставио 10.600 страна а неки од тих људи нису прочитали ни део тога – рекао је професор Станковић.


У име градске управе посетиоце манифестације поздравио је Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника, подсетивши да Лозничани имају ту част да су у њиховом граду поникли људи попут Цвијића, Миће Поповића и Вука Караџића, цитирајући његове речи да увек треба градити стазе за оне који долазе.

– После Вукове смрти родио се Цвијић, који је потекао из сиромашне породице, али га то није омело да буде пионир из области географије, оснивач Српског географског друштва и да од доброг студента постане професор и ректор Универзитета. И данас, 94  године после његове смрти, као никада потребни су нам млади и креативни људи који имају идеју и ширину какву је имао Цвијић – поручио је Ђокић.

Трећи програм манифестације обухвата допуњену дигиталну музејску поставку о животу и раду српског научника Јована Цвијића, пројекат који је подржало Министарства културе и информисања. Садржај овог дигиталног музеја обогаћен је репродукцијама докумената из Архива Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда. Осим репродукција, дигитални музеј је обогаћен и додатним текстом и занимљивим подацима из научниковог живота. У оквиру дигиталног музеја биће представљена и дигитална карта која ће се састојати из неколико важних тачака из научниковог рада и живота.

Представљање Дигиталне музејске поставке биће овог месеца.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

„ДАНИ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА“ – Представљен Центар за промоцију науке

У НОЋНОЈ ТРЦИ НА ЦРНОМ ВРХУ – Душка Ђорђић међу најбољима

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )