ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ – Живи на Врачару и буди консултант
Последњи подаци Републичког завода за статистику показују да запослени у Мачванском округу заостају за просечном српском платом за десетак хиљада, а Лозничани за више од тринаест. У Србији плату изнад просечне имају запослени у свега 16 локалних самоуправа, а највише су у три београдске општине. Срећом, нема више оних општина где се, бар у просеку, прима упола мање од просечне плате
У најкраћем, ко жели да има високу зараду, требало би да се пресели у београдску општину Врачар и да се бави рачунарским програмирањем и консултантским и ”са тим повезаним делатностима”.
Тако би се дало закључити према последњим подацима Републичког завода за статистику објављеним за јул ове године.
Просечна зарада запослених, без пореза и доприноса, дакле оно што стиже у џеп, износила је у јулу у Србији 64.731 динар и била је за пола процента нижа од јунске, али за осам и по виша него годину дана раније.
У Мачванском округу просечна плата једва да је премашила 54 хиљаде динара. Највиша је у Шапцу, нешто више од 57 и по хиљада, а следи Љубовија са скоро 55. Малозворничани за двестотинак динара беже Лозничанима који су у јулу примили, у просеку, 51.545 динара. Испод педесет хиљада примају запослени у преостале четири општине. Владимирчанима недостаје 13 динара да достигну ту границу, запосленима у Богатићу 700, а Рађевцима скоро хиљадарка. Најниже зараде имају у Коцељеви, око 48.800.
Зараду вишу од просечне у Србији примају запослени у свега 16 локалних самоуправа. У том друштву су Нови Сад, девет београдских општина, Бор, Мајданпек, Лајковац, Костолац, Пожаревац и нишка Медијана. Платом избад сто хиљада динара могу се похвалити само у београдским општинама Стари град, Нови Београд и споменутом Врачару у којем је и највиша – 106.931 динар.
Преглед просечних плата у округу – погледајте довођењем показивача на мапу
Оно што може да радује и пробуди оптимизам јесте податак да више нема општина са изразито ниским платама за које се није могло избећи питање како ти људи уопште преживљавају. Сада је најнижа просечна зарада у Бојнику, мало виша од 45 хиљада, а свега двеста динара више примају у Власотинцу и Врањској Бањи.
Када се зарада посматра по делатностима, најнеисплативије је радити у делатности припремања и послуживања хране и пића где је просек нешто испод 37 хиљада динара, у ”осталим услужним делатностима”, мало изнад 37 хиљада, и у преради дрвета и прављењу производа, осим намештаја, од дрвета, плуте, сламе и прућа где се зарађује једва нешто изнад 39 хиљада.
Добру плату доноси посао у споменутом рачунарском програмирању и консултантским услугама где је просечна зарада достигла 174 и по хиљаде, затим научно истраживање и развој, скоро 135 хиљада, експлоатација сирове нафте и природног гаса – више од 130 хиљада, а следе финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова, производње дуванских производа, кокса и деривата нафте и основних фармацеутских производа и препарата, а круг друштва са зарадама изнад сто хиљада затварају управљачке делатности и саветовање у вези са управљањем.
Шта је зарада?
Све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси чине зараду. Ту спадају зараде запослених у радном односу уз накнаде за дежурства, сменски и рад недељом и на празнике, топли оброк, плаћена одсуства, годишњи одмор, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, регрес за годишњи одмор, награде, бонуси, као и зараде по основу уговора о обављању привремених и повремених послова.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ИЗЛОЖБА ГЉИВА – Место где увек има гљива
ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕДИ – Припремљен правилник за контролоре
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
