ЕВО НАМ ТЕАТРА И У ЛОЗНИЦИ НАШОЈ (3) – Лозница заслужује позориште

Позоришни живот Лознице траје више од седамнаест деценија и мада нема поузданих података колико је представа од зачетка до данас изведено, у сећању публике из различитих периода позоришта остале су упамћене многе. Неке од њих су “Др”, “Поп Ћира и поп Спира”,  “Човек с Марса”, “Ђидо”, “Злочин и казна”, “Сумњиво лице”, “Камен за под главу”, као и “Српска драма” или “Чудо у Шаргану” из последње деценије

Једна од упамћених позоришних представа је и “Николетина Бурсаћ”, која је изведена чак 23 пута. У оквиру обележавања 125 година од постојања КУД “Караџић” (1975. године), драмска секција је премијерно извела овај комад рађен према роману Бранка Ћопића и драматизацији Миње Дедића, а у режији Вукана Јовановића, редитеља из Шапца. Премијера је била 20. децембра 1974. и постала је једна од нагледанијих представа овог драмског ансамбла. Позоришна публика је била жељна хумора па су је овој представи привлачиле анегдотске ситуације са Николетином, кога је тумачио Петар Грујић. Уз њега су играли још и Александар Стајић, Тодор Матић, Винка Боровчанин, Слободанка Ракић и други. Представа је на смотрама и фестивалима добила више појединачних и колективних награда.

И новије време лозничког позоришта, које делује као секција КУД “Караџић”, испуњено је бројним наступима на смотрама и глумачким фестивалима одакле су скоро увек доношена признања и награде за глуму, костимографију, сценографију или режију, као и награде за представе у целини. Много је глумаца аматера ходало даскама које живот значе и многи су остали упамћени као неизбрисиви део културне историје Лознице. Међу њима је свакако већ поменути Петар Грујић, истакнути глумац и редитељ у аматерском позоришту, по којем је названа и награда која се данас додељује појединцима за допринос раду лозничког позоришта током Фестивала глумачких остварења.

Петар Грујић је постао члан “Караџић” средином педесетих година као певач у хору, али је убрзо постао један од стубова градског аматерског позоришта. Награде је освајао за улогу Анђелка у “Човеку с Марса”, Жевакина у Гогољевој “Женидби”, Јеремије у “Сумњивом лицу”, Југ-Богдана  у “Бановић Страхињи”, а упечатљив је био и играјући лик Вука Караџића. Нису изостала признања ни за представе које је Грујић режирао, а неке од њих су “Угашено огњиште”, “Покондирена тиква” и “Кућна помоћница”. Био је и први секретар Међурепубличке заједнице културе “Сава” за драмски аматеризам, а Орден рада са сребрним венцем добио је 1987.  за заслуге и постигнуте успехе у раду од значаја за напредак земље. Од 2006. године установљена је и награда “Петар Грујић”, која се додељује једном члану лозничког позоришта на завршници Фестивала глумачких остварења. Неизбрисив траг у позоришту КУД “Караџић”, поред Грујића оставили су и Зоран Симић, Милоје Николић, Биљана Пекмезовић, Зоран Грујић, који има и најдужи стаж, иако није најстарији по годинама, а у позориште је дошао пре више од четири деценије пратећи траг свог оца Петра, као и Бранислава Илић, Ваљевка, која се у раној младости почела бавити глумом у ваљевском “Абрашевићу”, а наставила у Лозници после удаје.

– И после удаје сам одлазила на пробе и представе у Ваљево, а када сам родила сина, док није поодрастао, направила сам прекид у глумачким активностима. На наговор пријатеља, пристала сам да се укључим у рад тадашње драмске секције КУД “Караџић” 1980. године, представом “Ожалошћена породица” и улогом Сарке. То је био мој први глумачки сусрет с Петром Грујићем, а играли смо касније заједно још и у “Два мушкарца под креветом”, “Јелени Ћетковић” и “Од Вука ведрине”, као и почетак мојих активности у садашњем позоришту. Током година низале су се улоге и мој главни утисак у раду нашег позоришта је вечити и потпуни недостатак средстава те прављење представа такорећи помоћу штапа и канапа. Мислим да град као што је Лозница заслужује “јаче” позориште јер сви у Вуковом крају имамо обавезу према том великану, али и према себи самима, да негујемо лепо изговорену чисту реч, а то позориште свакако омогућује – каже Бранислава Бранка Илић.

Данас лозничко позориште чине чланови драмске секције, дечје сцене и поетског театра. Сви маштају о стварању репертоарског програма, док се млађи узраст анимира радом у школи глуме која је покренута прошле године и у оквиру које делује и омладинска сцена. Програм школе глуме се састоји из интензивног рада на сценском покрету, дикцији, техници гласа, сценским борбама и глуми. Екипа “старих” глумаца и даље радо улази у нове пројекте, пуни ентузијазма и жеље да пред публиком не покажу да изостају за колегама профеционалцима. Најчешће им то и успева, а лозничка публика увек с нестрпљењем и радошћу ишчекује нове премијере.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЕВО НАМА ТЕАТРА И У ЛОЗНИЦИ НАШОЈ (2) – Од дилетантске секције до Градског аматерског позоришта

ЕВО НАМ ТЕАТРА И У ЛОЗНИЦИ НАШОЈ (1) – Треба ли нам позориште?

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″