НАШИ СМО – Испод жита
Кажу да је фора у мађионичарским триковима што вам је главни штос све време пред очима, али мађионичар изводи сувишне покрете, тако одвлачи пажњу и стално вам промиче суштина трика. Слично том посматрачу, многи од нас покушавају да схвате гомилу дешавања која нам скрећу пажњу и продају маглу истовремено нам оно најбитније измичући пред очима. Конкретно, мање-више неприметно, из дана у дан опада нам куповна моћ, а цене миц по миц, или скок по скок, одлазе у висину, док наша примања, плата, пензија, готово неосетно, али сигурно све мање вреде.
Некада сте самоуверено са једном црвеном улазили у трговину, сада је врло вероватно да вам неће бити довољна ни за неколико озбиљних артикала. Док распредамо, или нам медији сервирају информације о Косову, Бриселу, Цетињу, Милу, Вучићу, Јоаникију, овима или онима, ми идемо на посао, а наше зараде, или пензије реално су све тање. Нормално, то тањење најпре осете они са танким новчаницима, они који су у позицији да, углавном, нити имају неки утицај, нити могу шта битно да промене. Најбоља фора је када се о зарадама у нашој земљи говори у еврима. Чиста психологија. Много боље звучи ако неко каже да му је плата 500 евра, него око 60.000 динара. Реално, са тиме се преживљава.
Почетком месеца премијерка Србије је, преносе медији, изјавила да ће минимална зарада у Србији од 2022. бити 35.012 динара (298 евра) што је, како је навела, повећање од 9,4 одсто у односу на 2021. када је износила 32.000 динара (272 евра). Још је, пишу, после седнице Социјално-економског савета на којој није постигнут договор са синдикатима који су тражили веће повећање, изјавила да ће минималном зарадом од 2022. бити покривено 89 одсто минималне потрошачке корпе која износи 39.000 динара (око 332 евра). Шта ћемо са оних 11 недостајућих одсто, није рекла. Преносе и да је казала да ће, ако се овако настави, крајем 2023. Влада донети одлуку да од 1. јануара 2024. минимална зарада покрива минималну потрошачку корпу. Може бити, али мирише на ону “не липши магарче до зелене траве”.
“Са овим повећањем и сличним повећањем следеће године, ми за следеће две године нећемо постићи минимална зарада-минимална потрошачка корпа. Морамо да направимо помак”, рекао је председник Уједињених гранских синдиката “Независност” Зоран Стојиљковић, али не нађох нигде како ће бити направљен тај помак, можда ми промаче у магли сузавца са магистрале на Цетињу, бомби у Авганистану, или не чух од буке са бројних концерата, фестивала или испраћаја у војску, има их још, да, да, баш скоро многи писали о једном.
Тако док нам се топе плате и пензије, она досада од короне наставаља да хара. То је посебна прича о паралелном свету у једној земљи. У уторак рекоше да је позитивно 5.069 док су 23 особе преминуле, али Кризни штаб је још у некој хибернацији. Док су у марту ове године када је било 4.000 новозаражених дневно радиле само апотеке, бензинске пумпе и продавнице прехрамбене робе, сада све ферцера. Стадиони пуни, концерти пуни, свадбе, пунолетства, све као да вируса нема. Неки дан вести из Крагујевца, докторка прича какао се стање погоршава, а онда прилог о Чолином концерту у истом граду на коме је, накнандно чух, било око 10.000 људи. Наравно, сви су тестирани. Шио ми га Ђура. Знам једног лика који је био негативан на тесту, а имао је корону и другог који је није имао, а на тесту био позитиван. Поуздано.
Да не улазимо даље у тему како невакцинисани угрожавају вакцинисане, ако су они први незаштићени, а ови други јесу, боли ме глава од тих комбинација и “објашњења”. Ова корона је класичан пример како изгледа када се на почетку ствари не ставе под контролу и не приђе им се озбиљно. Од чувеног шопинга, најсмешнијег вируса који постоји само на интернету и сличних бисера, стигли смо довде да нам деца иду у школу под маскама. А тек оно, ученик не носи маску док седи, али је стави кад одговара, а исти ти ученици на одмору заједно, на силним пунолетствима певају загрљени и друже се по кафићима или на спортским теренима, ако су спортисти. Није то само тако овде, дођох скоро из ЦГ и тамо у елитном хотелу особље носи маске, али испод носа. Форма је испуњена, суштина није битна.
Стално је већина попут гусака у магли пратила мањину, тражила некога да је води вероватно по систему, ништа нисам одлучио, па кад треснем главом о зид крив је онај што ме водио, ако ми је добро, заслужан сам сам јер сам знао кога да следим. Поштено говорећи, умори се човек од оволико глупости, нелогичности, лажи, обмана, превара, обећања, залуђивања и слуђивања па се просто некад преда. Зна да га мађионичар вара, али му аплаудира и још за то плати. Ако може.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
