НОВЕ КЊИГЕ ДРАГАНА ФИЛИПОВИЋА – Записани ожиљци из ратова
Шабачки књижевник и публициста Драган С. Филиповић представио је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја своје две најновије књиге „Белег од бајонета“ и „Песник апатинских шума“. Поред аутора, о књигама је говорио Предраг Тојић, један од рецензената, који је публици објаснио да Филиповић потиче из лозничког краја, из Милине, и да зато не чуди што се и у његовим ранијим књижевним делима често провлаче теме у вези са јадарским и подрињским крајем.
– Само забележено сећање постаје благо народа написано на његовом језику. Велики народи, по историји, значају и бројности то благо и вредности сећања чувају миленијумима, да добро и зло не забораве, зло поготово не понове. Код народа као што је наш, искидане историје и духовности, бележење сећања иде таласима плиме и осеке. Нађе се објашњење и за једно и за друго. Но, увек се нађе и неко да прецизно забележи, макар и са дугом дистанцом, са основним мотивом да се не заборави и не понови. Даровити хроничари, беспристрасно, од истинских догађаја, својом нарацијом „нанижу ђердан сећања“ од подвига скоро заборављених хероја и хероина, као наш Драган Филиповић у збирци приповедака „Белег од бајонета“, написаних по истинитим догађајима из Првог, Другог светског и ”нашег” (деведесетих година прошлог века) рата. Филиповић се, као и у претходне две књиге, усудио, на радост читалаца, да документарно и креативно осветли поједине догађаје из ратова двадесетог века кроз врлине и подвиге људи из свог завичаја – Шапца, Мачве, Јадра и Подриња. Збирком „Белег од бајонета“ је заокружио трилогију ратова из прошлог века, испунио завет оцу Станоју и мајци Олги, учесницима Другог рата, и додао своје белеге из ”нашег” рата. Читаоцима и хроничарима ове приче драгоцени су извори сазнања, а тек ће то бити у свим будућим вредновањима – рекао је др Предраг Тојић.
И аутор Филиповић је рекао да збирком од 15 приповедака завршава трећу и последњу књигу прича о страдањима, патњи и јунаштву српског човека, што је започео у претходне две књиге „Војникова бресква“ и „Комад таина“.
– Пишем о страдању детета, старца, девојке, жене, младића, војника сва три позива Првом или Великом, Другом светском и ”нашем” рату и бомбардовању Србије. Све приче су написане на основу истинитих догађаја. Осим неколицине, у којима су ликовима и догађајима измењена имена, посебно у овој књизи, има документарно забележених прича, јер никаква уметничка слобода не може да замени огољени документ о злочину – казао је.
Драган Филиповић је рођен у Шапцу, где је завршио гимназију, а потом на Катедри за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик, Филозофског факултета у Скопљу дипломирао је 1971. године. Постдипломске студије светске књижевности похађао је на Филозофском факултету у Београду од 1972. до 1974. године. Прву причу „Стара кајсија“ објавио је почетком, а прву књигу „Завичајни песници“ крајем 60-их година прошлог века. До сада је објавио четрнаест самосталних и десет књига са групом аутора из поезије, прозе, књижевне публицистике, историографије и историје спорта.
Другу књигу „Песник апатинских шума“, посветио је српском писцу Миодрагу Борисављевићу, првом уреднику „Гласа Подриња“. То је, како је речено „књига о једном времену и лику човека на чијем су се примеру васпитавале нове генерације“.
– Миле Борисављевић је рођен у Ужицу, а детињство и младост је провео у Лозници и Подрињу. Песником апатинских шума назвали су га пријатељи, колеге по перу Бранко Ћопић, Стеван Раичковић, Скендер Куленовић и други, који су га често посећивали у његовој оази мира на Дунаву код Апатина јер је управо ту написао највећи број својих непревазиђених збирки прича. Ова књига представља студију о Борисављевићу – поручио је аутор.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – У болници седам ковид пацијената
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
