МАРОЈЕВИЋ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Представљен најнаграђиванији роман

У Библиотеци Вуковог завичаја вечерас је организован књижевни сусрет с писцем Игором Маројевићем, аутором романа „Остаци света“, најнаграђиванијег у прошлој и овој години.

Реч је роману који се често назива књигом о Јасеновцу јер је један од првих који се, између осталог, бави том темом, а до сада је већ овенчан наградама „Троношки родослов“, „Соларисов роман године“, „Меша Селимовић“ за 2020, наградом Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ и „Златни беочуг“ за 2020.

Маројевића су угостили и сњим разговарали Мирјана Пејак, директорка, и Драган Тошић, уредник културних програма у лозничкој библиотеци, подсетивши да је ово треће гостовање аутора чији најновији роман се бави трагичном судбином човека од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, до НАТО агресије крајем деведесетих. Коко је речено, ово је први роман о Јасеновцу као доминантној теми, као и покушај да се прикажу сва страдања двадесетог века.

– Ко је прочитао „Остатке света“, закључио је да је највећа страдалница у овом роману Нада Марковић, учесница у Шпанском грађанском рату, која се удаје за шпанског анархисту, а потом враћа у Загреб и бива спроведена у Јасеновац не због свог имена и православног очевог порекла, већ првенствено зато што одбија „љубавне“ понуде Анте Мошкова, усташког заповедника. У Јасеновцу бива пребијана и силована, а, ипак, у животу остаје захваљујући баш свом силоватељу, усташи Вилиму Петрачу. То је тек једна од перверзија којом се одликује он, али и то стратиште – рекао је Тошић.

Маројевић је објаснио да је дуго припремао књигу, али и то да је успео брже да је заврши него што је планирао, пре свега, захваљујући појави коронавируса и „локдауну“.

– То време карантина ми је омогућило да више радим, истражујем и пишем. Иначе, да бих написао овај роман морао сам доста тога да прочитам, да одем до Јасеновца, Поточара, купим књиге за које нисам знао ни да постоје. Иако многи књижевни критичари роман најчешће повезују са Јасеновцем он, ипак, обухвата ширу причу. Он иде кроз шест деценија двадесетог века, од Шпанског рата до НАТО бомбардовања. Истина, до сада није било романа који толико описује стратишта, Блајбург, Сребреницу, поготово не оваквим поступком, из угла жртве и из угла џелата. Постоји уверење да ако схватимо крвника, онда га оправдавамо, али ја мислим да то није тачно  –  рекао је аутор „Остатака света“.

Како се могло чути на овој књижевној вечери, критичари најчешће и указују да се овај роман разликује од оних који се баве сличним темама управо по ауторовој незаинтересованости за „форсирање било какве идеологије“, њеоговом јасном увиђању „узрочно-последичних веза у историјским токовима“, незаинтересованости за било какав вид ревизионизма и, пре свега, „заинтересованости за књижевност и за комплексност зла“.

Игор Маројевић је рођен 1968. године у Врбасу, а дипломирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Још 1997. године објавио је новелу „Обмана Бога“, а онда и романе „Двадесет четири зида“, „Жега“, „Шнит“, „Партер“ и „Мајчина рука“, као и збирке прича „Трагачи“ и „Медитерани“ и књигу есеја „Кроз главу“.

За роман „Жега“ добио је награду „Стеван Пешић“ и награду из фонда „Борислав Пекић“, а за књигу есеја „Кроз главу“ награду „Десимир Тошић“. Члан је Српског и Каталонског ПЕН Центра о један од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег остварује статус самосталног уметника од 2002.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…