
СУСРЕТ СА ВЛАДОМ АРСИЋЕМ – Књиге о „тешким“ темама
Ако се по јутру познаје дан, онда је, судећи по првој књижевној вечери у Библиотеци Вуковог завичаја после годину и по паузе због коронавируса, пред Лозничанима добра сезона представљања нових књига и дружења са писцима чија су дела међу најтраженијим код читалачке публике. Синоћ је приређен сусрет са Владом Арсићем, једним од најчитанијих писаца у Србији. Са њим су разговарали Мирјана Пејак, директорка библиотеке, и Драган Тошић, уредник програма у овој установи, који су изразили задовољство што је баш представљањем досадашњег Арсићевог стваралашта настављено дружење с читаоцима прекинуто због пандемије ковида-19. Директорка библиотеке изразила је наду да ће Арсићева гостовања у Лозници бити чешћа, пошто теме о којима овај аутор пише то и заслужују.
– Први наш гост после тако дугог периода је човек с којим смо много пута договарали сусрет и одлагали га, а у међувремену он је написао нови роман „14:14“, који нам је био додатни мотив за ово књижевно вече. Влада Арсић је каријеру новинара започео у „Новим омладинским новинама“, а данас је један од најчитанијих савремених српских писаца. Вечерас причамо о његовим књигама „Лопатање ђавола“ (2010), „Изгубљене у магли“ (2012), „Армагедон“ (2014), „Бродолом“ (2014) и „Кад звона занеме“ (2016). Иначе, Арсић је аутор и збирки прича „Невиђена Србија“ и „Приче из огњишта“, а његови романи „Бродолом“ и „Изгубљене у магли“ адаптирани су у радио-драме – рекао је Драган Тошић.
Арсић је Лозничанима током двочасовног дружења представио своје књиге изазвавши велику пажњу јер су имали могућност да чују доста тога о чему до сада није толико причано. Књига „Лопатање ђавола“ у вези је са несрећним догађајем у центру за одвикавање од наркоманије у Јадранској Лешници, али и за рад Манастира Црна река, док је „Бродолом“ прича о највећој трагедији на Дунаву, када је потонуо брод „Ниш“ и утопило се близу 130 путника који су пловили од Београда до Земуна. Подсећамо да је међу преживелим путницима био и Лозничанин Радомир Васиљевић Буцко. Веома емотивно Арсић је говорио и о настанку романа „Изгубљене у магли“ у којем се бавио проблемом проституције, а онда подсетио и на тренутке када се упустио у писање о историјским догађајима, цркви и педофилији.
– Жртве смо потрошачке грознице која нам се намеће свакодневно од свих медија, свима нам нешто треба, нови мобилни телефон, аутомобил, стан, и у тој јурњави за шаргарепом крај нас измиче оно што нам је највредније у животу, а то су наша деца и наша породица. Тешко схватамо како та деца брзо порасту, а сви врло мало пажње посвећујемо њима, њиховим проблемима и потребама. Зато треба повремено да се ресетујемо и размислимо шта је то што нам заиста треба. Тако ћемо избећи неке појаве о којима само понекад слушамо или читамо, а које могу да буду веома опасне, чак и трагичне – рекао је Арсић
Нови роман „14:14“ говори о страшном догађају с почетка Другог светског рата у Србији, јуна 1941. године у Смедереву. Трагедија се догодила баш у 14 сати и 14 минута, а четири године пре Хирошиме. Србију је тог дана задесила експлозија јачине атомске бомбе и потрес се осетио широм Шумадије, док је Смедерево разорено до темеља.
– Воз који је требало да крене два минута раније, каснио је са поласком па је несрећа била знатно већа јер је тог дана била огромна гужва у самом граду и било је доста путника. Експлозија се осетила и у Београду, а делови смедеревске тврђаве, тешки неколико тона, летели су на десетине метара, као и делови шина. Од 2.298 кућа и других објеката остало су неоштећене само 24. Један одсто. Како то да о томе никада ништа прочитали нисмо, како узроци несреће нису никада утврђени, као ни број настрадалих, питања су на која нема одговора. Катастрофа епских размера брзо је заборављена, а под тонама откинутог железа и разнетих лешева, затрпана је и истина – испричао је аутор.
Како је рекао, тако је било све док се није појавио један обичан, женски прстен. Шест и по деценија касније, у заоставштини преминулог пријатеља, пензионисани професор географије Петар Штајнер проналази прстен своје мајке којим је уочи несреће даривао своју тадашњу девојку. Одговор на брачну понуду никад није добио, о њеној судбини никада ништа није сазнао, да би тек пред крај његовог живота клупко почело да се одмотава.
Библиотека Вуковог завичаја поседује Арсићеве књиге и препоручује их својим корисницима, а за наредни период већ планира нове књижевне вечери и дружења са новим писцима. Први међу њима, наредне седмице, биће Игор Маројевић.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОД 23. ДО 25. ЈУЛА – Трећи пут „На раскрсници“
ЗАДУЖБИНА ”ЉИЉАНА И ДРАГОСЛАВ ЛОВРИЋ” – Наградно путовање за седам гимназијалаца
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″