ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН „ИЗБЛЕДЕЛЕ ДУШЕ“ – Књига о смрти, језику и традицији
Шта се дешава после смрти, на који се начин људи опраштају од најближих када их испраћају у оноземаљски свет, који језик користе, само су нека од питања на која је кроз занимљиву причу покушао да одговори Младен Јаковљевић, аутор романа „Избледеле душе“, синоћ представљеног у препуној башти клуба „Код Малише“.
Организатор сусрета Лозничана са Јаковљевићем била је књижара „Алиса у земљи књига“, која је после дуже паузе настале због ковида-19, коначно приредила нов и запажен културни догађај. Разговор са аутором романа, чији издавач је „Академска књига“, водио је Зоран Јанковић, књижевни и филсмки критичар, који је нагласио да Јаковљевићеве „Избледеле душе“ доносе причу исткану у лозничком крају, односно Тршићу и под обронцима Гучева. Разлог за то лежи у чињеници да су Јаковљевићеви родитељи из Вуковог завичаја, а и он сам је као дете доста времена проводио у Тршићу.
Представљајући свој роман, рекао је да у њему има доста елемената фантастике, али да се кроз њега прожимају обичаји, језик и традиција овог дела западне Србије.
– Проводећи време у селу, често сам гледао како, када неког сахране, после са његовог гроба једу храну, а моја бака знала је да нешто од тога донесе и кући. Мени је то било страшно и није ми било јасно како неко може да једе на таквом месту. Гробље ме увек плашило, ваљда зато што сам и смрт доживљавао са дозом страха. Мој отац је имао обичај да када одемо некоме на гробље понесе свећу и сачека да она изгори до краја. Једном приликом је понео велику свећу која никако није догоревала, а ја сам страховао да ће нас тако и мрак затећи. У једном тренутку сам на споменику видео одбљесак те свеће и од тог тренутка схватио да у свему, па и у смрти постоје две стране. Чинило ми се као да тај одбљесак асоцира „на ону другу страну“, после смрти. На тим осећањима је донекле заснован и роман који је објављен 2019. године – испричао је Јаковљевић.
О садржају романа, на корицама књиге је исписано – Почетком деветнаестог века, у неименованом селу подно планине Гучево у западној Србији, свештеник вођен неконвенционалним ставовима и знањима суочава се са мистериозним спојем овостраног и оностраног. У просторно-временском процепу, на размеђи живота и смрти, један младић неочекивано постаје спона између познатог и загробног света док покушава да спаси себе и уједно помогне несмиреним душама. Како се могло чути на представљању књиге, писац је „зачепркао“ тему о којој се доста прича, из различитих углова, али у којој се, донекле, могу наћи одговори на питање где је граница сна и смрти или где се то сан само претапа у смрт и да ли је смрт час коначног умирења?
Користећи изразе карактеристичне за јадарски крај, односне села „из којег се види Гучево“, Јаковљевић је сачувао и део нематеријалне традиције, речи које се све ређе чују и обичаје који се разликују од села до села. „Роман „Избледеле душе“ је вероватно први српски моралитет у ком се срећу и елементи бајке, елементи зачудног, језовитог, кошмарног, чак и идиличног. Онострани свет је, крај све муке и тајновитости, место солидарности и исповести; простор граница, али не и заточеништва у њима“, чуло се на овој књижевној вечери.
О писцу
Младен Јаковљевић рођен је 1975. године у Новом Саду, где је на Филозофском факултету дипломирао енглески језик и књижевност, стекао академско звање магистра књижевних наука и одбранио докторску дисертацију. Сада ради на Филозофском факултету у Косовској Митровици, где предаје енглеску и америчку књижевност.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОВОГ ВИКЕНДА – Видовдански трофеј Крупња
ЈОШ ЈЕДАН ВРЕЛИ ДАН – Како се сачувати од врућине?
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
