СВЕ ЧЕШЋЕ КОД ПРЕДШКОЛАЦА – Свако треће дете има проблем са говором
И ове године на систематским прегледима који се обављају у лозничкој Општој болници ради уписа у основну школу, повећан је број деце са потешкоћама у говору. Свако треће дете не може да изговори један глас или га замењује сличним, а има и деце која не знају да изговоре и до петнаест гласова
Логопедски одсек који делује у оквиру Службе за ухо грло и нос лозничке Опште болнице “Др Миленко Марин” једина је стручна служба за рад са децом и одраслима који имају поремећаје вербалне комуникације а који долазе са подручја Града Лознице, и општина Мали Зворник, Крупањ и Љубовија. Шеф одсека за логопедију Мира Поповић каже да је и ове године приликом систематских прегледа за упис у школу приметан пораст броја деце код којих се јављају потешкоће у говору.
– Скоро свако треће дете има неки говорни поремећај од тога да не може да изговори један глас, најчешће л, љ и р, или да га замењује неким сличним, до сложенијих говорно-језичких проблема. Како би у школи деца могла да без проблема савладају читање и писање, требало би да до навршене шесте године могу да изговоре све гласове. Дешава се да дођу деца са тежом патологијом и удруженим проблемима која на том узрасту не знају да изговоре и до петнаест гласова – каже Поповићева.
Истиче да поједини родитељи имају погрешно уверење да се поремећаји ове врсте могу исправити сами током раста и развоја детета. Најчешће то схвате када дете треба да пође у школу и тада би хтели да што пре реше проблем. Да би се благовременим реаговањем отклонили проблеми, последњих година уведен је обавезан систематски преглед деце са навршене три године.
– Од оснивања логопедске службе, систематске прегледе за полазак у школу обављали смо у тиму са педијатрима и излазили смо на терен по селима да би се касније сва деца позивала у Саветовалиште у одређено време. Однедавно, радимо у својим просторијама па се стварају гужве јер дневно у просеку буде двадесет петоро до тридесет петоро деце. Како наши хронични пацијенти који редовно долазе на третман не би били ускраћени за тај временски период који траје и до два месеца, често смо систематске прегледе радили после редовног радног времена – напомиње она.
Поповићева објашњава да је за сваки преглед потребно издвојити доста времена, за свако дете је обавезна процена графомоторне спретности и доминантност руке којом се служи. Кроз рецитовање и причање приче по слици проверава се богатство речника, исправност језика и граматике, да ли има дискриминације гласова у речима. Важно је да је дете овладало геометријским облицима, бојама и бројевима, када говори да не постоји напрезање, промуклост при говору и да нема назалног изговарања. У односу на календарски узраст, посматрамо да ли постоје испади што се тиче менталне зрелости и социјализације детета.
-Треба радити на превенцији и раном откривању психофизиолошких поремећаја и говорне патологије ради ране дијагностике и терапије. Ако родитељи примете нека одступања код своје деце, треба да се обрате на време и да не чекају позив који је обавезан. То се пре свега односи на децу у ризику која су рођена пре времена са малом телесном тежином, са лошом оценом или са оштећењем слуха. Захваљујући садашњем руководству Опште болнице и пуној подршци, надамо се да ћемо пресељењем у нове просторије имати на располагању најновије уређаје који се користе за корекцију говора – каже Поповићева.
Иначе, у овој Служби раде три логопеда а третмани се изводе индивидуално или групно у заказаном термину. У свом раду логопеди остварују стручну сарадњу са осталим службама, посебно ОРЛ, педијатром, психологом, физијатром.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У ЛОЗНИЧКОМ ПОЉУ – Кључеви станова за 60 избегличких породица
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
