НОВО СА ЛОЗНИЧКЕ РОК СЦЕНЕ – Ко је Пинтор?

Када се недавно на јутјубу појавио видео-спот за песму “Кафана” извођача који се представља именом Пинтор, ретки су они који су знали да се иза њега крије аутор мелодије и стихова Немања Гајић, наш суграђанин, са музичким стажом од неколико година. Песма је побудила пажњу слушалаца, а нас навела да га представимо читаоцима Лозничких новости

Иако је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, његова тренутна преокупација нису теме из ове области, већ нешто у чему проналази сопствени музички израз, необичан али допадљив већ на прво слушање. Томе у прилог иде и чињеница да је за кратко време Пинторов спот “Кафана” видео велики број људи и да су коментари пуни хвале за оно што је снимио.

– Моји први кораци у музичком свету су почели 2014. године, када сам кроз пар акорда створио тему “Лептир”. После тога сам осетио снагу унутрашњег гласа, који ми је певушио најсетније мелодије и постао сам му верни слуга. Кроз пар година настале су песме које су чекале своју објаву. Нажалост, дуго времена је требало да прође до прве објаве, али напослетку се и то десило. Песма “Кафана”, која се нашла на јутјубу, очарала је публику до које је допрла и подстакла на радозналост многе. Већина њих се пита – “Ко је Пинтор?”, међутим, тешко се он може музиком, али и речима представити – каже Немања Гајић.

Открива нам да је као мали, можда током осмог разреда, гајио жељу да свира на гитари, што му се остварило када се уписао на курс рок гитаре код Јовице Ивановића. Није се никада посветио у целости савладавању инструмента, али то га није спречило да касније на студијама у Београду почне да свира у кафићима и пабовима. Дуго је свирао и у бившем “Ајриш пабу” у Лозници, нарочито док га је држао његов другар Слободан Марковић Тали. Другари и познаници га тада етикетирају као део “Ајриш паба”, стално тражећи да им пева “Тешке боје” групе Мајке јер је песма била тренд а он ју је упечатљиво и надахнуто изводио. Са појединим другарима свирао је и наступао, оригинално и смело иако, како признаје, никада нису били усвирани, нити су то покушавали да постигну. Били су непосредни и емпатични, а фалшеви и неозбиљност је било оно што је њихову свирку чинило неухватљивом и иритантно привлачном. Посебно су упамћени наступи у кафеу “Стонога”.



Мада ће неки у Пинторовим песмама (поред “Кафане”, на јутјубу се може чути и тема “Расковник”) препознали трагове Рундека и Штулића, тешко да ће га ико упоредити са њима јер је успео да направи нешто сасвим другачије, свеже и оригинално. Глас, мелодија и речи су нешто што се примити “на прву”.

Пинтор се, уз музику, из хобија бави сликањем и писањем поезије.

Мелодије које склапа долазе му спонтано док пребира прстима по жицама гитаре, а за свој надимак или алтер-его Пинтор нема посебно објашњење осим да су одувек повезани.

С. Пајић

Фото: Лична архова саговорника

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СВЕ ЧЕШЋЕ КОД ПРЕДШКОЛАЦА – Свако треће дете има проблем са говором

У ЛОЗНИЧКОМ ПОЉУ – Кључеви станова за 60 избегличких породица

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″