ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна колико хиљада пута поновљеним покретима, вешто наложи ватру, тешко би помислио да је иза ње, Загорке Раднић из Грнчаре десет деценија живота. Е, баш тачно један век она је уз своје најближе обележила данас у свом селу и на две рођенданске торте угасила два броја сто, без по муке. Наздравила је уз једну чашицу љуте, онда мало и засузила ганута пажњом своје деце, унука, праунука и чукунунука, а ко и не би.

Њени ближњи кажу да је Загорка прави ’’змај’’. Показују на куће у долини, удаљене од њене пар стотина метара и кажу да она очас посла оде тамо, обиђе своја три сина, а уколико им нешто затреба није јој тешко ни да се врати кући па да им то и однесе.

– Јесте напунила сам сто година, могу рећи да сам углавном здрава једино не видим баш најбоље и издао ме слух. Некад ме мало заболи глава, али ставим облоге и прође. Радим све што могу, и дан данас наложим не само ватру, него и нацепам дрва, могу да бринем сама о себи и само се молим Богу да сам здрава док сам жива и да могу да се крећем. Бог ми је дао да живим оволико, трудила сам се да живим поштено, помогла сам коме год сам могла. Имам шесторо деце и сви су живи, здрави и паметни, слушају ме сви, све снаје су ми добре, унуци, ма сви су такви и мени је баш лепо – прича она као да није на плећима пренела стотину лета.

Њен глас је јасан, гласан, збори без замуцкивања, бистре су јој мисли, а казује да је откако ’’зна за себе’’ увек радила и све што је могла мушка глава могла је и она. Удала се у деветнаестој, а последњих четврт века је удовица. Воли људе, децу, животиње, понекад, кажу укућани запали цигару и неуморна је, као да није свет угледала три године по завршетку Великог рата, а то је баш давно било.

– Честитају ми данас и кажу да живим још сто година, поп ми је рекао да ћу живети 150 и сад се бојим да не останем стварно толико, много је, много – каже Загорка, а њени ближњи кажу јој ’’још 105, па опет’’.

Она има пет синова, једну ћерку, 11 унучића, 16 праунучади и петоро чукунунука, а укупно их је са снајама и зетовима више од 50, читава мала војска. Унук Драган Раднић каже да је невероватно имати баку од стотину лета и да би, да није ове короне, на рођендан позвали цело село и направили велико весеље, а овако су то морали да сведу на мању прославу, али сто година је сто година. Њен син Милутин, има 81 годину, каже да су Загорку увек сви слушали и лепо се слагали, а он има две ћерке, четворо унучади и двоје праунучади. Кажу да она није имала лак живот, муж јој је био зидар, углавном стално на терену па је остајала сама и бринула о кући и деци.

– Цео живот је била врсна домаћица, а од ње и данас има шта да се научи. Многе од нас су од ње научиле да плету и штрикају као и много других корисних ствари. Желимо јој да буде што дуже са нама јер нам ње никада није доста – каже унука Рада Михаиловић.

Бака Загорки не смета што је у центру пажње, а сви око ње труде се да јој угоде. Она мало седне на кревет, па изађе на заједничко фотографисање, а онда на молбу да буде фотографисана док цепа дрва легано оде иза куће. Узме секиру са обе руке, постави цепаницу на пањ, замахне мушки и мада, како каже, ’’не види баш најбоље’’ прецизно је расцепи на пола. Једна, друга, цепаница, трећа, дрво остане на секири, а она га зачас окрене на ’’ушице’’ и трас. Један од синова каже немој више, а она би могла још.

– Сваки дан то ради. Исцепамо јој дрва, али она воли да буду ситнија па их још нацепа сама– кажу њени, а Загорка се није, чини се, ни задихала.

Гледајући њу како се креће и говори, помисли човек да и није неко чудо доживети стоту. Истовремено се мало посрами кад се сети да му је било нешто тешко да уради, да негде даље отпешачи, или уради неки физички посао, а овој мајци, баки, прабаки и чукунбаки није да у стотој сама наложи ватру, или цепа дрва, иако има ко да је одмени. Нема рецепт за дуг век, мада вели да је волела домаћи сир и бели мрс и да је јела ’’не куповно, само ја што спремим’’, а савет је – Да доживите сто година радите оно што можете, па ко дочека, дочека.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…  

ФУДБАЛ , ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ: ЛОЗНИЦА – ДУБОЧИЦА 7:0 – Прегазили Дубочицу

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″