ГРАЂЕВИНАРСТВО У ДОБА КОРОНЕ – Епидемија није зауставила градњу
У току прошле године, у Лозници, као и у целој Србији, криза коју је изазвала епидемија коронавируса није се одразила на изградњу објеката. Одељењу за планирање и изградњу поднето је 1.707 захтева у вези са изградњом, дванаест мање него претходне
Према годишњем извештају Савеза за имовину и инвестиције Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), током прошле године у нашој земљи је поднето 116.737 захтева за грађевинску дозволу, што је за осам одсто више него 2019. године. Ефикасност су задржали и службеници за обраду захтева, до фебруара ове године решено је 98 одсто предмета.
– Када је реч о брзини издавања дозвола за градњу, приметно је да просечни рокови незнатно превазилазе рокове прописане законом, али исто тако охрабрује чињеница, да се просечан рок решавања захтева смањио код свих типова дозвола у односу на 2019. Примера ради, док је за издавање грађевинске дозволе претпрошле године било неопходно девет дана, у 2020. је процедура скраћена на седам радних дана. С друге стране, забрињава то што петнаест одсто градова и дванаест одсто општина и даље касни у обради свих типова дозвола – изјавио је Јован Пурар, председник Савеза за имовину и инвестиције.
Кашњења су највећа код издавања употребне дозволе, градови их издају у просеку за једанаест дана, а општине за седам, иако је законски рок пет дана. Исти рок важи за грађевинске дозволе, али их градови у просеку издају за осам дана. Иначе, сваки десети захтев који грађани и инвеститори поднесу није исправан и захтева дораду.
Владан Трипковић, начелник Одељења за планирање и изградњу градске управе у Лозници, каже да у току прошле године у нашем граду није било никаквих смањења у подношењу захтева за изградњу због коронавируса.
– Прошле године у Лозници је поднето 1.707 захтева. Поређења ради, поднетих захтева 2019. године било је 1.719, 2018. је било 1.388, а 2017. године 1.232 захтева. Прошле године за локацијске услове издато је 414 решења, за грађевинске дозволе 174, за помоћне објекте издата су 193 решења и деведесет и једна употребна дозвола. Позитивно је решено 80 одсто грађевинских и 70 одсто употребних дозвола. Осталих захтева има укупно 662 и то осам за противпожарну заштиту, три жалбе, 26 захтева за остале поступке, 70 захтева за пријаву завршетка израде темеља, 60 пријава завршетка објекта у конструктивном смислу, 204 пријаве радова, 229 прикључења на комуналну и другу инфраструктуру, 62 уписа права својине за издавање решења о кућном броју. Сви ови предмети су завршени – каже Трипковић.
Подсећа да је 2016. године уведена јединствена процедура за целу Србију. Пуштен је у рад електронски систем за подношење захтева за издавање грађевинских дозвола и других правних аката у вези са изградњом објеката, употребних дозвола, локацијских услова, разних решења. Реч је о брзој и ефикасној процедури, сваки предмет има свој број и увек може да се види у којој је фази израде.
– Електронска процедура у потпуности је заменила досадашњу праксу предаје документације на папиру, поступак је знатно транспарентнији, инвеститорима је донео значајне уштеде, локалну администрацију учинио ефикаснијом и сужен је простор за корупцију. Код нас је уведен посебан Одсек за спровођење обједињене процедуре – истиче Трипковић.
Како каже, Законом о планирању и изградњи дефинисани су поступци за издавање дозвола од локацијских до употребне дозволе, као и рокови и начин подношења захтева. Дефинисане су и обавезе Одељења за издавање грађевинских дозвола и локацијских услова као и за имаоце јавних овлашћења, односно, јавна предузећа и установе, који прописују услове за издавање дозвола. Сви су они кроз обједињену процедуру добили овлашћења и комуницирају преко портала.
– Ако се рок прекорачи из неког разлога, то се региструје у систему и морамо да оправдамо због чега се касни. Кашњења се, углавном, дешавају због јавних предузећа која не стигну да дају услове, али најчешће се касни дан, два, никада дуже. Углавном су нам рокови сви испоштовани – истиче Трипковић.
Према подацима НАЛЕД-а, најуспешнији градови у издавању грађевинских дозвола у прошлој години били су Сремска Митровица, Нови Сад, Сомбор, Крагујевац и Шабац. Међу општинама са бројем захтева већим од просека су Сопот, Нови Бечеј и Сурчин, док су међу општинама са бројем захтева испод републичког просека Сврљиг, Беочин и Лајковац.
Савез за имовину и инвестиције упутио је и низ иницијатива Влади Србије и ресорним институцијама за решавање питања имовине у Србији и унапређење услова за градњу и инвестиције. Посебно се издвајају предлози за омогућавање бесплатног уписа у катастар у наредне две године како би се грађани подстакли да уписују непокретности, укидање закона о конверзији који не остварује циљеве због којих је донет и блокира изградњу. Предложено је и продужење рока за легализацију и омогућавање масовног озакоњења где не постоје спорови над непокретностима као и развој система е-простор за ефикаснију израду просторних и урбанистичких планова.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
УДРУЖЕЊА ПРОТИВ РУДНИКА ЈАДАРИТА – Еколошки проблем целе Србије
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
