СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – Дан српске слободе

Србија данас и сутра обележава свој Дан државности у спомен на два важна историјска датума – почетак Првог српског устанка 1804. и усвајање првог модерног устава 1835. године.

На Сретење Господње пре 217 година српски народ је не могавши више ”да трпи зулума” одлучио да збаци јарам турске власти и поново постане слободан. На збору одржаном у Орашцу, на месту знаном као Марићева јаруга, подигнут је устанак под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа. Иако је после девет година борбе угушен, овај устанак имао је огроман значај за будућност Србије и постављање темеља модерне државе. Циљ устаника није био само ослобађање од Турака, већ и обнова српске државе, укидање феудализма и културни препород.

Три деценије касније у Крагујевцу је усвојен Устав Кнежевине Србије написан по угледу на уставе Француске и Белгије. Био је то, за време у којем је настао, изузетно либералан устав па му се Турска, Русија и Аустрија нису обрадовале, што је убрзо довело и до његове суспензије.

Сретењским уставом је, између осталога, успостављена територијална организација државе, одређени су државни симболи, власт подељена на законодавну, извршну и судску, сви грађани су стављени у једнак положај пред законом ”како у обрани тако и у казни”, нико није могао бити задржан дуже од три дана у затвору, а ”да му се не јави кривица због које је затворен и да се не узме на испит”, нико није могао бити кажњен без пресуде надлежног суда и никоме се није могло два пута судити за исто (не)дело.

Народни музеј у Крагујевцу

Сваки грађанин је имао право да напредује ”к свим чиновима”, уколико је био способан за то и свако је могао да бира како ће живети докле год то није било на општенародну штету. За разлику од многих цивилизованих држава, Србија је уставом одредила да је сваки роб слободан од тренутка када ступи на њену земљу, било да је дошао сам или да га је неко довео.

О порезу и његовој висини одлучивала је искључиво Скупштина, а сваки Србин је био дужан да га плаћа. Кнез је могао два пута одбити да потпише одлуку Скупштине, али када би му била достављена трећи пут није више имао избора. Имање је било неприкосновено, а ко би се дрзнуо дирнути у туђе сматрао се нарушиоцем општенародне безбедности.

Устав који је био испред свог времена и којим је ограничена кнежева власт написао је Димитрије Давидовић, новинар, политичар и дипломата.

Иако је Први српски устанак угушен, а први модерни устав кратко потрајао, били су то весници слободе Србије и српског народа како од страног завојевача тако и од самовоље властодржаца.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ХУМАНИТАРНИ МАРАТОН – Од Ваљева до Дивчибара

ПРЕТЕЖНО СУНЧАНО – Медвед ће видети своју сенку

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″