ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА – Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови кревет или фотељу за које их везују успомене или само навика, али су ретки они који пре него што однесу предмете на поправку, загледају шта се скрива у њиховим ћошковима и завученим деловима. Те тајне често открије тек тапетар, попут Александра Јевтићa, када засуче рукаве и крене у акцију

По струци ауто-механичар, Александар Јевтић (33) из Новог Села, сплетом околности, уместо гедора, окастих и виљушкастих кључева, боравка у каналу или испод дизалице за возила, најчешће користи хефталицу, мебл-штофове, нитне, конац, скај и кожу, а уместо да мења филтер уља или ради генералку на мотору неког возила, он пресвлачи старе столице, фотеље и кревете, стварајући од исхабаног нов и употребљив намештај. У тајне тапетарског посла ушао је пре осам година, из хобија, а сада заједно са супругом Маријаном већи део слободног времена проводи у преправкама двоседа, кауча или брачних кревета. Посао није једноставан, али, како каже, доноси и много “узбуђења”, пре свега у тренутку када у рубовима, између рукохвата и дела за седење пронађе стари новчић, есцајг или школски лењир.

– Да, тада половни намештај постаје права шкриња заборављених или загубљених предмета. Тапетарске послове обављам код куће, помаже ми супруга, а пошто није ништа ново да наш народ тешко саставља крај с крајем, тако и не чуди да често имамо пуне руке посла. Многи поправљају оно што имају јер немају новаца за ново. Ређе правим нов лежај, највише су то репарације старог. Мој задатак је да све то изгледа поново као ново – објашњава наш саговорник.

Каже да се најчешће поправљају кревети, двоседи и троседи на развлачење, који су и најпрактичнији за мање просторије, али доносе муштерије и фотеље и старе столице.

– Недавно смо обновили столицу стару преко сто година за коју је власница била емотивно везана, а и у другим случајевима већином је то намештај стар више од две деценије, на којем су одрасле барем две генерације. Е, када се све то растави и опара мебл-штоф, свашта може да се нађе унутра. Најчешће су то кованице, мада сам проналазио и дечје играчке, ножеве, укоснице, лењир, чешаљ, рачуне из радњи, цигарете, упаљаче, избледеле спискове за набавку, па чак и чауре. Све је то већ поприлично старо а једна кованица југословенског динара била је из 1965. године – детаљан је Јевтић.

Додаје, док је за некога стари намештај само обично смеће, за њега то није тако. Сваки комад за њега је нови изазов да га поново оживи и да од њега направи корисну и лепу ствар. Тапетарски посао му је задовољство, мада помаже и да појача кућни буџет.

– Кроз тапетарски занат супруга и ја испољавамо и део своје креативности јер да би нека столица поново изгледала као нова, потребно је доста труда, као и око лежаја на којем је поцепан штоф или покидане опруге. На крају, све то треба да задовољи власнике који су и пожелели да удахну нови живот свом намештају – поручује Александар Јевтић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

НАСТАВА У ШКОЛАМА – Ако не може на даљину, може у школи

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″