РЕАГОВАЊА – Пејићи нису заслужили заборав

РЕАГОВАЊА – Пејићи нису заслужили заборав

Поводом текста објављеног у ЛН о петицији против промене назива улице коју су Скупштини града поднели житељи Улице Иве Лоле Рибара у Лешници, која је одлуком Скупштине града од 24. фебруара прошле године преименована у улицу Веселина Пејића, огласили су се и потомци овог Лешничанина. Сматрају да је петиција неоснована


Одлуком Скупштине града од 24. фебруара прошле године, Улица Иве Лоле Рибара у Лешници преименована је у Улицу Веселина Пејића, како је наведено у одлуци, ’’лешничког добротора, а на захтев његових потомака који су се одрекли своје имовине у корист града Лознице’’. Незадовољни одлуком, житељи ове улице, њих шездесет, поднели су петицију Скупштини града захтевајући да се назив улице не мења замеривши што их нико ништа није питао, а о промени су, како кажу, сазнали из Лозничких новости. За њихову петицију Александра Павловић, најмлађа унука Веселина Пејића, случајно је сазнала на порталу ЛН и то тек овог месеца мада је текст изашао марта прошле године.

– Нико нас није обавестио ни када је у фебруару прошле године промењен назив улице, већ сам то случајно сазнала од једног мештанина Лешнице. Потврду ове информације нашла сам на сајту града. Такође, нико нас није обавестио ни да је поднета петиција против ове одлуке. Највећа срамота би била ако би се назив улице мењао јер би се тиме доказало да су Пејићи заборављени и занемарени. Нема породице у Лешници из које неки члан није радио код Пејића и тиме остваривао приход. Назив улице по мом деди Веселину је најмање што је учињено, имајући у виду сву тугу, смрт деде, неправду коју смо претрпели. Одрекли смо се једанаест ари које нам је општина и пре тог одрицања преузела урбанистичким планом и државином преузела чак и пре асфалтираја улице коју су изградили на нашим плацевима, а која носи име Николе Бељца – наводи Александра.


Како каже, њеног деду Веселина Пејића су после Другог светског рата ухапсили неосновано, само због богатства и успешности, назвавши га профитером. У затвору су га тукли па је недуго по изласку умро од последица пребијања и то у својој 46. години. Одузета му је сва имовина као и угледној лешничкој породици Исаковић. Остављена му је само кућа са двориштем и два хектара земље које је њена бака давала у закуп. За школовање своје три кћерке, користила је приходе од закупа, али је морала да продаје и намештај из куће. А у старом листу непокретности с почетка 20. века који Александра поседује, у њиховом поседу било је 500 хектара.

 – Заоставштину Пејића чини плац где се налази Основна школа ’’Петар Тасић’’, плац на којем је здравствена станица, зграда где је некада била месна канцеларија, а сада дечји вртић, Улица Николе Бељца, кућа за лешничке лекаре, лешничка црква, Дом за децу ’’Вера Благојевић’’ у Бањи Ковиљачи, за који сам више пута предлагала да треба да носи име Стаке Пејић јер је то њена заоставштина стечена из брака са Милисавом Пејићем – истиче Александра.


Како каже, наводи о непостојању родбинског односа њеног деде Веселина са Милисавом и Стаком Пејић су нетачни. Тачно је да нису имали децу па су за наследника у оквиру фамилије, прогласили Драгутина Пејића, Веселиновог оца.

– Нисам очекивала да ће бити поднета петиција. Сигурна сам да би иста реакција била и за било који други назив улице, јер је корен проблема у томе што они сада морају да промене личне карте, а власници фирми пратећу  документацију, меморандум, визит-карте, да обавесте добављаче, купце, да ураде корекције у пословним књигама. Кажу да их о томе нико ништа није питао, па то и није законска обавеза. Да ли неко у Београду или било ком другом граду или општини пита станаре када се мења назив улице, једноставно постоји виши интерес за то – напомиње она.

– Мени су најлепши периоди живота били одласци у Лешницу, сакупљали смо се породично док је то било могуће. Сада долазимо само на гробље на којем имамо породичну гробницу где је сахрањена и моја мајка. Као најмлађа унука Веселина Пејића, осећам озбиљну тугу и одбаченост од Лешничана. Нека овај разговор са вама буде и мој одговор на неосновану петицију. Надлежни у градској управи у Лозници имају моје контакт податке, али нису нашли за сходно да нас обавесте ни о промени назива улице нити о петицији – каже Александра.


Да подсетимо, мештани ове улице су добили обавештење да је комисији за именовање поднета њихова петиција и да ће их известити да ли је приликом доношења одлуке о промени назива улице испоштована сва процедура. О евентуалној промени одлуке одлучиваће Скупштина.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Шта када се промени назив улице?

ПЕТИЦИЈА ЗБОГ МЕЊАЊА НАЗИВА УЛИЦЕ У ЛЕШНИЦИ – Нико нас ништа није питао

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )