ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ – Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди постојеће уређаје, није му тешко ни да их направи, али онај корак који треба да учини да би замисао преточио у производњу, никако не прелази

Они који имају чиме да се хвале, најчешће то не воле да раде, а реално гледано, не могу ни да дођу до речи од хвалисаваца чија причљивост нема никакву основу. Скроман и радан, вољан да покаже и објасни својих руку дела јесте и Драгослав Вујић (59) из Ступнице, али само ако га питате и будете баш упорни. За себе каже да је завршио само средњу школу, али када почне да набраја занимања, не може свих ни да се сети.

– Ауто-механичар сам и механичар за грађевинске машине, металобрусач, машински техничар… не могу сад да се сетим пете дипломе, а није то ни битно – каже Драгослав и у праву је.

Оно што је битно јесте низ његових проналазака од којих су неки такви да би, да је рођен на неком другом месту на кугли земаљској, сада, највероватније, био милијардер. Ако се мучите да одврнете завртањ који је запекао, Драгослав је осмислио алат који то чини безначајним проблемом, а то, иако је веома корисно, уопште није битан проналазак. У време када се човек ни напољу не може надисати чистог ваздуха, не због вируса, већ због честица сваковрсних материја које избијају што из димњака, приватних и фабричких, што из ауспуха све бројнијих аутомобила, добро би нам дошао филтер који би их зауставио. Е, па, филтери постоје, али онај који је Вујић осмислио сасвим је другачији.

– Од настанка моторних возила до данас све је доживело вишеструки напредак, од управљача, преко мотора до ауспуха. На свему се радило, осим на филтеру. Филтер је остао филтер, што значи да нико није имао идеју. Он служи да сакупља штетне материје које не смеју да излазе у ваздух, а што је збијенији, то чешће мора да се мења. Ја сам овај филтер усавршавао скоро пет година и на крају сам извео експеримент. Дотерали смо десет кубика јако суве земље помешане са ситним песком, како би било што више прашине, и онда смо директно “напали” мој филтер. Нормалан филтер био је пун после два минута, мој је остао чист и мотор је нормално радио. Није, међутим, његова најважнија примена у аутомобилској индустрији, много је важнија екологија. Загађеност ваздуха је велики проблем – каже Вујић.

Термоелектране троше угаљ, угљена прашина иде у ваздух, ветар је разноси не само по Србији, већ и у “извоз”, разне фабрике, радионице, домаћинства, загађују ваздух, а уградњом Вујићевог филтера штетне материје сакупљале би се у наменском контејнеру, а ваздух би у атмосферу одлазио чист. То се, нажалост, не може догодити ни када би било добре воље да се примени јер, иако га је Драгослав осмислио пре две, три године, производња није почела. Долазили су Кинези, предлагали да им Вујић прода своје теренско возило тара са уграђеним филтером и да сам каже износ, али то није филм у којем Драгослав жели да игра.

Кад се ради о филтерима, Вујић је осмислио и право чудовиште. Заправо, то је уређај за чишћење филтера којем је наденуо име “монстер” – чудовиште. На први поглед то је само обичан, доста једноставан, иако нешто већи уређај. Само на први поглед јер други уређаји исте намене не могу да се пореде са њим.

– Друге машине имају две операције током рада, а ова неограничен број. Колико ће радити, зависи од запрљаности филтера, а томе се прилагођавају и њене функције. Крајњи циљ је сто одсто чист филтер, остале машине чисте око 30 одсто. Када се заврши операција, на командној табли изађе и папир са подацима о филтеру пре чишћења и резултатом после њега. Мислим да с правом носи своје име – не шали се Вујић.

Он ће рећи да су му синови Дарко и Дејан помагали да направи чудовиште, али они кажу да је све сам осмислио и направио.

Шта је вудос знаће да каже тек понеки Вујићев пријатељ, а то је уређај који је осмислио још раних деведесетих и још увек би био изузетно користан сваком возачу. Ни он никада није ушао у производњу, иако су његов квалитет потврдили Саобраћајни, Машински и Електротехнички факултет. Сви аутомобили, па и они доста старији од данашњих, имају скалу која показује да се мотор прегрејао, али када то сазнате, штета је већ направљена. Вудос је електронски уређај који прати све оно што би, иначе, човек морао. Када дође до горње границе и опасности од прегревања мотора, удос то сигнализира возачу, а овоме онда остаје 12 секунди да се безбедно искључи из саобраћаја пре него што се мотор угаси.

– Толико је времена потребно да се из брзе траке ауто-пута склоните на безбедно или да, на пример, изађете из кружног тока на Славији. Уколико се деси да ни то није довољно, онда се контакт кључем искључи-укључи и мотор настави да ради још два минута. Тада мотор улази у ризик од оштећења, али се избегава ризик по путнике и остале учеснике у саобраћају. Није његова најзначајнија примена у аутомобилу. Оштећење мотора скупо ће коштати, али важнији су камионски мотори, или они у локомотивама, багерима, агрегати велике снаге, све оно где је огромна цена ремонта, а индиректно и штета због прекида производње или рада машине – објашњава Вујић.

Он додаје да се мотор може прегрејати и због квара на делу који кошта 20 динара, а последице ће се мерити у стотинама па и хиљадама евра.

Тако Драгослав осмишљава разне корисне ствари, али не успева да пређе препреке да их преточи у серијску производњу. А како долази до замисли?

– Идеје ми долазе усред ноћи. И дању. Непрекидно долазе. Досадило ми је више – каже проналазач чије би замисли могле да донесу промене не само у његовом непосредном окружењу, већ и много, много шире.

Зашто?

Иноватор Вујић разуме се у много тога, али, каже, не разуме зашто увек западне земље морају да буду прве у иновацијама када, на пример, у Србији има школованих и стручних људи који би могли бити успешнији. Зашто им се не омогући да пласирају своје замисли због напретка?

Тара

Пред крах СФРЈ направљено је војно возило тара, али је произведено свега 16 примерака. Онај са серијским бројем 001 поседује Вујић. То је, каже, и у оригиналу изузетно возило и сада, а он је свој примерак додатно усавршио и то толико да ни они који су тару осмислили не могу да верују шта је способна да чини.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

АУТОРСКИ ТЕКСТ ВИДОЈА ПЕТРОВИЋА, ГРАДОНАЧЕЛНИКА ЛОЗНИЦЕ – Вера у људе као кључ успеха

МИТАР ОБРАДОВИЋ, ВЛАСНИК КОМПАНИЈЕ “НЕЛИ” – Могу да инвестирам било где, али мој избор је Лозница

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″