ИМАШ ПРАВО (6) – Суђење у разумном року
Рок за завршетак суђења није одређен законом јер је сваки судски поступак другачији и мора се посматрати засебно. Ипак, уколико странка у поступку сматра да он траје предуго, може поднети приговор, а на крају се, када исцрпи све могућности у земљи, обратити и Европском суду за људска права. У последњих годину дана близу пет стотина Лозничана остварило је право на надокнаду штете због повреде права на суђење у разумном року
Ако вас живот нанесе у клупе лозничког Основног суда, са било које стране, ваш предмет би могао бити решен за 226 дана. Толико, заправо, у просеку трају суђења, без обзира на материју. Парнице у просеку трају најдуже – 421 дан, суђења у кривичном поступку просечно 332 дана, а у ванпарничној материји предмети се решавају најбрже, у просеку за 113 дана.
Од тога са које сте стране клупе зависиће и ваш утисак о дужини трајања суђења. Ако сте оптужени, неће вам сметати што дуго траје, што дуже то боље, али ако тужите, онда ће вам се чинити да све то траје предуго и да може много брже.
Уставно право грађана
У Србији је суђење у разумном року уставно право грађана, али шта је то разуман рок није одређено и зависи од много чега.
– Не постоји јасно дефинисан рок у којем суђење мора да се заврши. То зависи од сложености поступка, броја странака у поступку, поступања суда, јавног тужилаштва или других државних органа, природе и врсте предмета, његовог значаја по странку, понашања странака током поступка, а нарочито поштовања процесних права и обавеза, даље од поштовања редоследа решавања предмета и законских рокова за заказивање рочишта и главног претреса и, на крају, од поштовања законског рока за израду одлуке. Сваки поступак се мора посматрати засебно и морају се узети у обзир све околности – каже Катарина Павловић, адвокатица из Лознице.
Она наглашава и да постоје и предмети који су хитни јер су последице које ти поступци могу имати за странку велике, као на пример у породичним односима, код незаконитог отказа, или када се окривљени налази у притвору. Пошто су ти поступци хитни, они морају бити окончани у најбржем року.
На рад судова, свакако, утиче и њихова проптерећеност, велики број предмета, а недовољно судија.
Основни суд у Лозници прошле године је од Врховног касационог суда добио признање за допринос унапређењу ефикасности и квалитету судског система у категорији повећања броја решених старих предмета у суду. За годину дана решено је више од 23 хиљаде предмета, међу којима и 1.099 старих. Како каже Милица Тодоровић, вршилац функције председника Основног суда у Лозници, ове године, до 16. новембра, у свим материјама укупно, решено је 9.000 предмета, од чега је поступак до годину дана трајао у 7.443 предмета, у 740 је дужина поступка била до две године, а у 536 предмета до пет година. До десет година поступак је трајао у двеста осамдесет и једном предмету.
Кад суђењу нема краја
Када се суђење одужи и не види му се крај, странке имају право да поднесу приговор председнику суда, а он обавезу да у року од два месеца донесе одлуку и или га одбије, или прихвати и наложи судији да предузме кораке за убрзање поступка. Уколико одговор на приговор не стигне ни после два месеца, или приговор буде одбијен, странка најпре може поднети жалбу непосредно вишем органу, а потом и поднети тужбу против Републике Србије због кршења права на суђење у разумном року. Ако пресуда буде неповољна по странку, она се може жалити непосредно вишем суду, а по његовој одлуци, у року од 30 дана, може поднети и уставну жалбу Уставном суду. Ако странка не буде задовољна ни одлуком тог суда, онда, пошто је исцрпела све могућности у својој земљи, може поднети представку Европском суду за људска права. До сада нико из Лознице није имао разлога, или воље, да правду потражи пред Европским судом због судског поступка вођеног пред Основним судом у Лозници, кажу у овом суду.
Адвокатица Павловић каже да се, када се пред основним судом поднесе тужба против Србије за надокнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, у највећем броју случајева све решава већ на првом рочишту и доноси се пресуда, углавном у корист грађана. Новчана надокнада коју грађани добијају због повреде овог права износи између 300 и три хиљаде евра у динарској противвредности, а исплаћује се из државног буџета.
Грађани, иначе, могу да покушају и да се о надокнади штете договоре са јавним правобранилаштвом како се не би ишло на суд. Тужбу због повреде права могу поднети и онда када поступак застари, а могао је бити завршен благовремено. Иначе, важно је напоменути да се на тужбе због повреде права на суђење у разумном року не плаћа такса.
У последњих годину дана Основном суду у Лозници поднета су 144 приговора ради убрзања поступка, у свим материјама, а нису сви решени у корист подносилаца. Међутим, у истом периоду, у 485 предмета пред лозничким Основним судом грађани су стекли и остварили право на накнаду имовинске штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року.
ЕЛН
Стари предмети
Сви предмети старији од три године од датума подношења иницијалног акта, сматрају се старим предметима. Програм за њихово решавање у лозничком Основном суду донела је Милица Тодоровић, в. ф. председнице суда, а њиме су дефинисани циљеви, мере за његово спровођење и именована комисија задужена за надзирање реализације. Како каже Тодоровићева, све судије Основног суда у Лозници труде се да, сходно закону, дужина суђења буде краћа па рочишта заказују у што краћем периоду и предузимају све законске могућности ради поштовања процесних права и обавеза.
Пројекат подржава
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ИМАШ ПРАВО (5) – Ја вама личну карту, ви мени легитимацију
ИМАШ ПРАВО (4) – Страх не сме бити јачи од мобинга
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
