
НАШИ СМО – Штекер
Месецима Кризни штаб и држава апелују на грађане да се придржавају мера, мало моле, мало припрете, толико пута да се све то разводнило, изгубило на озбиљности. Неко их слуша, неко не, мада нормалним људима нису потребни никакви апели, забране, ништа слично. Може неко да верује да вируса нема, тај неверни Тома нека поприча са лекарима, медицинским сестрама, онима којима је од последица заражавања ковидом, не од короне, неко преминуо, да је то завера и слично, али паметан човек требало би да се чува и грипа, а камоли ове пропасти.
Нажалост, многи се понашају као дете које жели да стави прсте у штекер. Зар неко треба да нас пљусне по прстима, односно џепу, да бисмо схватили да гурање прстију у штекер није здраво? Треба ли неко посебно да нам нацрта да није пожељно бити у гужви, лудовати у ноћном клубу до првих петлова јер постоји велика вероватноћа да покупимо корону, или неки други вирус сада, у време респираторних инфекција? У време када су бројке о броју заражених и преминулих баш гадне, треба ли нам посебно упутство да избегавамо окупљања, рођендане, славе, а сезона је кренула, да се можемо заразити или некога заразити, а да појма немамо да сејемо вирус. Паметном је и комарац музика, осталима не помаже ни филхармонија.
А држава, као родитељ који неће да казни дете у страху да ће га оно после мање волети, па му дозвољава да поједе сладолед, иако, вероватно, следи упала грла па ињекције. Наша држава прети, упозорава, одлаже одлуку, губи време, а онда тврди како све ради баш кад треба и како смо најбољи у свему. Оно, врх смо и мало више. Неки јој слепо верују или не верују, али за своје неозбиљно понашање и олако схватање ситуације оправдање налазе у томе што није проглашено ванредно стање или ситуација, што није забрањено ово или оно. Зар нисмо довољно зрели да сами себе ограничимо у својим поступцима, водећи рачуна ако не о себи, а оно како ће наши поступци утицати на оне око нас. Понашање нема везе са тим да ли смо за или против власти, тај став нити ће бити важан, нити ће помоћи када заглавите у болнички кревет, неће вам помоћи ни власт, ни опозиција, само лекар и ваш имунолошки систем. Просто, треба схватити да смо ми таквог менталног склопа да на забране реагујемо у стилу “Баш ме брига”, другим речима ми не фермамо, да не кажем нешто друго, живу силу. Такви смо, апсолутно неплодно тло и за наредбе, а камоли апеле. Нисмо ми из неких култура где се само једном каже шта треба, односно не треба радити, и готова прича. Људи скапирају и неће да се зезају. Ми, углавном, волимо да терамо контру док не лупимо главом о зид. Свако о свему има мишљење, паметан је за десеторо и оран за убеђивање. Држава, штабови и остали (не)позвани да се баве ковидом и “брину” о нама нека раде своје, а ми треба да користимо своју сиву масу и деламо најбоље за нас. Кад све ово једном прође, може се распредати ко је и да ли је исправно поступио, правовремено или не, да ли је све морало овако или је могло и онако и слично. Сада треба сачувати главу, тачније плућа, и не помагати вирусу да дивља, веровали у њега или не.
Склони смо, иначе, да не верујемо, а тако нас, на пример, упорно убеђују да смо баш добро. Први смо у овоме, први у ономе, феноменални. Мож’ бити. Прочитах да је Институт за економију и мир анализирао 163 државе света и територије у којима живи 99,7 одсто популације како би одабрали најмирнија места за живот. Листа најмирнијих места за живот Global Peace Indexa 2020 направљена је на темељу три критеријума: друштвене сигурности, количине унутрашњих и међународних сукоба и степена милитаризације. Показало се да су најмирољубивије нације оне које имају снажну валуту, велика страна улагања, ниже каматне стопе, политичку стабилност, али и лични осећај среће. Десету годину заредом титулу најмирније земље света носи Исланд. Има ниску стопу злочина у земљи, високу стопу запослености, импресиван образовни и систем социјалне помоћи. Чак 97 одсто грађана описују се као припадници средње или високе радничке класе. Србија је на 51. месту, а од бивших нам република Словенија је 11, Хрватска 26, Црна Гора 69, а БиХ 79. Нисмо ни златна средина, ако је то све тачно. Да су од наших стручњака тражили податке, сигурно бисмо били, ако не први, а оно међу првих десет.
Ваљда ми боље знамо како је нама, као што знамо све остало. Треба то занемарити и никога не слушати. Волимо упорно да гурамо прсте у штекер (“уз инат”). Кад нас шибне струја, биће нам све равно, бар до Косова и Метохије, а можда и даље.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″