ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ – Волим оно што радим и радујем се сваком дану

Драгана Бјелица је после губитка посла одлучила да се бави воћарством. Уз подршку супруга, засадила је 40 ари малина кренула да се бави нимало лаким послом. Каже да се, и поред свих проблема који прате узгајње малина, није покајала и да се радује сваком новом дану у малињаку

Када је после 27 година рада у “Аутопревозу” остала без посла, није губила време сажаљевајући себе због тога, већ је размишљала чиме би могла да се бави и да остварује какве  – такве приходе. Пошто воли природу и ужива у биљкама, како каже, радује се  њиховом расту, цветању, плодовима,  Драгана Бјелица, комерцијални техничар, одлучила је,  уз подршку супруга,  да засади саднице малина на плацу од 40 ари у Горњој Плочи.

– Кренули смо у непознато јер се раније тиме нисам бавила. Уз савете и подршку стручњака из “Пољосавета”,  засадили смо малину примењујући све потребне агротехничке мере. Желела сам да све буде како треба. Поставили смо мрежу, обезбедили наводњавање и све оно што је потребно за квалитетну производњу овог воћа. Саветовали су нас да је малина воће од кога најпре можемо очекивати неку добит. Нисмо се надали некој великој заради, нити смо очекивали да од тога живи четворочлана породица, али нисам желела ни да седим скрштених руку. Ако ништа друго, моја породица ће јести квалитетно воће и производе од малине – каже Драгана.

Фабрика на отвореном

Тако је почело, истиче она, али врло брзо почели су да докупљују земљу и да саде воће тако да сада имају и воћњак од 1,6 хектара. Догодине очекују пун род.

– Највише је стабала шљива, а ту су и крушке, кајсије, дуње, јабуке, вишње, трешње. Воћњак је права фабрика на отвореном. Малина је захтевна, мора стално да се обилази и увек има нешто да се ради. Када је сезона, устајем у четири сата, у пет сам већ у засаду или воћњаку и радим најмање дванаест сати дневно. Док дође до брања треба много рада, али и новца да се уложи. Треба воће окопати, орезати, наводњавати, заштитити од болести и штеточина, везати малину  – посла увек има за оне који желе да имају квалитетан производ – сматра Бјелица.

Проблем представља цена, односно неодговарајуће класирање производа, истиче она и додаје да су и ове године почели да предају малину у хладњачу, а да нису знали цену. На срећу, како каже, цена је била добра па је и зарада била већа.

– Нестабилна цена је велики проблем. Када род стигне, принуђени смо да малину предајамо откупљивачима јер не може да се чека, мора одмах да се смести у хладњаче, а цена није позната. Нисмо у прилици да планирамо. Када би откупна цена била позната унапред, знали бисмо шта да радимо, можда бисмо и повећали засаде. Овако, стално улажемо, а зарада каква буде и ако је буде. На нашу парцелу после брања уложимо најмање хиљаду евра, а не знамо шта нас чека. Узгајамо квалитетну малину и сви се одушеве када је довеземо у хладњачу, али шта то вреди када се разлика у квалитету не огледа у цени. Изгледа да боље прођу они што у малину, после бербе, не улазе до пролећа и немају готово никаква улагања. Наравно, ми ћемо и даље наставити да радимо уз примену свих агротехничких мера, а ако цена буде одговарајућа, спремни смо и да повећамо засад под малинама. Стално се мора улагати да би производ био здрав и квалитетан. Оно што моја породица  и ја не бисмо јели, не сме да се нађе у гајбици – поручује Драгана.

Како за себе, тако и за друге

Сматра да би било најбоље да се производња заокружи па тако у свом домаћинству производи и разне врсте џемова, слатко, ракију, ликер од вишања, али и ајвар и осталу зимницу и то продаје заинтересованима.

– Има купаца. Све производимо као за себе. Оно што ми једемо, то нудимо и другима. Ове године смо са стотину стабала шљиве обрали 4,5 тоне и због ниске откупне цене принуђени смо да највећи део употребимо за ракију, али одређену количину искористимо из џем и слатко.  Поврће купујем на пијаци и од њега правим зимницу. Све ово радим у кућним условима и то захтева много рада и времена, али најважнија је подршка укућана – каже она.

Поручује да не вреди чекати на посао, већ да морамо сами да предузмемо нешто како бисмо обезбедили приходе.

– Морамо имати иницијативу, не смемо чекати да нешто само дође. Размишљала сам пре него што смо засадили малине да се бавим и шнајдерајом, сеоским туризмом, још многим другим пословима којима бих могла да се бавим. Свако може да нађе нешто за себе. Исплати се куповати пољопривредне производе на пијаци па од њих код куће правити џемове и зимницу, као што то и ја радим. Све је боље него седети скрштених руку. Морамо бити спремни да уложимо себе. Овим послом треба да се бави неко ко ужива у природи, ко се радује расту биљака, њиховим плодовима, мора се много љубави уложити, а зарада ће пре или касније доћи – истиче Драгана.

EЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ – Поново бих изабрала исти позив

ПОСЛОВНЕ ЖЕНЕ ЛОЗНИЦЕ – Учила сам из праксе и личног искуства

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″