ИМАШ ПРАВО (4) – Страх не сме бити јачи од мобинга

Људи који доживе мобинг на радном месту ретко се одлучују да потраже заштиту страхујући од отказа или да неће имати довољно доказа као ни сведока који би поткрепили њихове тврдње.  Мобинг је санкционисан Законом о спречавању злостављања на раду,  а постоји више адреса на које се жртве могу обратити за помоћ и подршку

Реч мобинг обухвата много тога што некоме може да се догоди на радном месту. Израз мобинг (mobbing) потиче од енглеског глагола то моб, што значи бучно навалити или насрнути у маси. Употребљава се када некога на послу систематски малтретирају, понижавају, застрашују, омаловажавају његов рад, намећу му услове рада или радне задатке који за друге не важе, сексуално узнемиравају,  намерно му угрожавају здравље, покушавају да га изолује од других колега, наведу да да отказ. Другим речима- када се послодавац или неко од надређених труди да запосленом на сваки начин упропасти и загорча живот.

Када захтевима нема краја

На било ком радном месту запосленога може малтретирати послодавац или шеф, али и директор, колега или више њих, а ни жртва не мора бити појединац већ и група радника. Мобинг није само директно малтретирање већ  подстицање или навођење других да то некоме чине. Да би неко неприхватљиво понашање било мобинг,  није довољно да се догоди једанпут, већ мора да се понавља. Уколико је неки колега једног дана “устао на леву ногу” и није хтео да разговара, или је био дрзак према некоме, то не значи мобинг ни потребу да запослени тражи заштиту од послодавца, али уколико то постане пракса, онда је потребно то учинити. Међутим, уколико је реч о сексуалном узнемиравању, онда је потребно одмах реаговати и после првог таквог понашања затражити заштиту послодавца. Пракса показује да пријава за мобинг нема, или их има врло мало не зато што је стање идеално, већ што се запослени на тај корак тешко одлучују у страху да ће или остати без посла ако пријави послодавца за злостављање, али други више неће наћи када се сазна да је пријавио мобинг. У Већу савеза самосталних синдиката у Лозници кажу да нису имали случајеве чистог мобинга и да им због тога нико није обраћао. И у инспекцији рада тврде да одавно нису имали ниједан такав случај.

Саговорници Лозничких новости, који су га доживели, кажу да их то не чуди јер осим страха од последица пријављивања, мобинг је тешко и доказати, нарочито ако нико није вољан да посведочи.

– Радио сам код приватника за машином. У почетку је све мање-више било коректно, али је онда послодавац почео да поставља додатне захтеве. Тако је осим посла за машином тражио да се помогне код убацивања огрева, па намештаја, онда да се после радног времена иде код њега и помаже у грађевинским радовима на новом објекту. Ишао је дотле да би ме чим дођем кући са посла одмах звао да се вратим, да радим нешто што није било у опису мог радног места на које сам примљен. То сам трпео неко време, а онда видео да је он све осионији и на крају дао отказ. Нисам се жалио ни тражио правде јер знам да би то значило да ћу други посао тешко или никада више наћи – каже Лозничанин који је на својој кожи осетио једну врсту мобинга.

Трпљење није решење

Наш други саговорник такође је прошао кроз искуство мобинга само на обрнут начин.

– Замерио сам се шефу када сам му јавно указао да греши у једном случају. То је била професионална размена мишљења, бар сам ја тако мислио. Међутим, он је то схватио као мој атак на њега или јавно понижење па је, уместо да размисли о примедби и, евентуално, предупреди штетне последице по фирму, кренуо да ме омаловажава на сваком кораку и као радника и као човека. Данима је узимао посао “са мог стола” и давао га другима, а ја сам седео беспослен. Или би рекао да то што радим не ваља, и враћао би ми предмет у недоглед, све док рокови не исцуре. Надао сам се да ће колеге које то гледају реаговати, поготову што је њих затрпавао мојим послом, али они су ћутали. Нико са мном није ни реч проговарао о томе. Било ми је јасно да су они тиме добили поруку да могу проћи исто као и ја и да су се плашили чак и да са мном попију кафу. Истовремено кренула је и прича да нас је превише и да ће бити отпуштања. Сви смо знали да није тако, да нас нема довољно за обим посла који смо имали, али ушао је страх међу људе и можда су се неки понадали, ако већ неко треба да иде, онда боље да то будем ја него они. Издржао сам све то јер нисам имао коме да се пожалим нити ко да посведочи у моју корист. Знао сам да попијем антидепресив пре него што кренем на посао надајући се да нешто ипак мора да се догоди, али био сам чврсто решен да не дајем отказ.  И био сам у праву, издржао сам дан дуже од њега – каже наш саговорник, тврдећи да није усамљен.

Знајући да се данас посао тешко налази, а лако губи, да се радним споровима не види крај многи трпе на радном месту већи или мањи степен иживљавања појединих послодаваца који запослене неретко третирају као своју личну својину. Свесни су да они нису у позицији да се натежу по судовима и чекају када ће истерати правду јер те месеце, а углавном године, морају од нечега да живе и прехране породицу. На темељу тог страха, углавном, и почива самопоуздање злостављача и губитак самопоуздања жртве.

Али не сме тако да буде.  Први корак је рећи неком, колеги, пријатељу, ако немате поверење у послодавца, или ако је он тај који вас злоставља, посаветујте  се са неком од организација које се баве превенцијом и заштитом од мобинга, обратите се изабраном доктору, ако осећате психофизичке последице, и обавезно водите белешке о свему што се догађа на вашем радном месту.

Направите свој план како да се одупрете и заштитите јер имате право на одбрану свог достојанства и свог радног места. 

И ово је мобинг

– Оговарање – када се тенденциозно шире злонамерне информације о другој  особи.

– Извргавање руглу физичких и психичких карактеристика жртве

– Изолација

– Задржавање битних информација како би жртва донела погрешне одлуке

– Затрпавање бесмисленим додатним радним задацима

– Ускраћивање радних задатака и систематско игнорисање

– Систематска претерана критика

– Сексуално узнемиравање и уцењивање

Превенција

У Закону од спречавању злостављања на раду стоји да је послодавац  дужан да запосленог, пре ступања на рад, писменим путем обавести о забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са забраном злостављања, у складу са овим законом. Послодавац је дужан да, у циљу препознавања, превенције и спречавања злостављања, спроводи мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препознају узроке, облике и последице вршења злостављања. Како се наводи, послодавац је дужан да запосленог заштити од злостављања, у складу са овим законом.

Привремена мера

Ако запосленом који сматра да је изложен злостављању према мишљењу службе медицине рада прети непосредна опасност по здравље или живот или ако му прети опасност од настанка ненакнадиве штете, послодавац је дужан да, до окончања поступка, запосленом који се терети за злостављање изрекне једну од следећих мера: премештај у другу радну околину – на исте или друге послове, односно радно место, у складу са законом или  удаљење са рада уз надокнаду зараде, у складу са законом.

Рокови

Право на подношење захтева за заштиту од злостављања код послодавца  застарева у року од шест месеци од дана када је злостављање учињено. Рок почиње да тече од дана када је последњи пут “извршено понашање које представља злостављање”.

За време трајања рока и за време вођења поступка посредовања не теку рокови застарелости прописани законом за утврђивање одговорности запосленог за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности.

Право да поднесе тужбу против послодавца због злостављања на раду или у вези са радом има и запослени који није задовољан исходом поступка заштите од злостављања код послодавца, у року од 15 дана од дана достављања обавештења, односно одлуке.

Тужбом се не може побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа. Против тог акта запослени има право на судску заштиту – у складу са посебним законом којим је прописана судска заштита.

СОС мобинг 0800 300 601

Ово је број телефона који је отворила Агенција за мирно решавање спорова при Министарству рада. Позиви су бесплатни, а поред информација могу се добити и правни савети како поступити у случајевима злостављања на раду.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ИМАШ ПРАВО (3) – Ћутање из страха

ИМАШ ПРАВО (2) – Без страха од белог мантила

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″